[ Generalna ] 21 Februar, 2015 15:36
Kako naći mir ?
Možda se, nekad zapitate kad dodjete u krizne situacije ! Tada Vam se sruči mnogo toga na glavu, kako ono što je bitno, tako i nevažne stvari. Organizam čoveka jeste snažan, otporan čak i preko svoga miksimuma, ali ne toliko jak da sve istrpi..
Ko je To ili Ta...Ili Oni, koji nam narušavaju svoj kutak života. U kućnom smislu mogu biti ukućani, mislim na decu ali i partnera..Kod dece nije ni zameriti, jer deca su deca i uvek je "bučno" i puno tempa, medjutim ako partner svojim postupcima čini da budete nervozni, rastrojeni a pritom znate da niste krivi, onda nemate ni onaj minimum mira koji je svakome potreban.
Posebno partnerku tj. ženu može da iriitira postupci partnera tj muža, ako gleda "dlaku u jajetu" i traži povod da nešto "prebaci"..Ili sto za ručak nije na vreme postavljen, ili nije "dobio" čašu vode već "gotovan" mora da ustane i donese..Ili kad recimo, prebacuje zašto ne može da gleda fudbal na miru jer nalazi sto razloga koje mu remete "ugodjaj" ?? Pa onda pitanja razna.-."Zašto ovo nije opeglano".."Zašto nisi bolje pazila na decu, sva se iskaljala"..."Nisi mi donela ili kupila novine za čitanje" i još gomila gluposti..Koje iritiraju ženu i dovode do ludila..
Kad ta žena ode kod frizerke i malo poradi na sebi, onda takvi čak ni to ne primete..To posebno ženu pogadja jer stvara se osećaj sebičnosti muža koji ništa ne primećuje pa čak i malu promenu na kosi..Ali zato samo sebe vidi i gleda da bude zadovoljan.
Nažalost danas je teško naći mir, unutrašnji mir koji je svakome preko potreban..Rešenja mogu biti u čitanju knjiga, odlazaka u prirodu i promenu sredine ili raditi na nekom svom hobiju. Ali sve je ovo lako reći dok druga strana i tu ne umeša svoje prste i počne.."Samo nešto čitaš" ili "Gde si bila"...Itd..
[ Generalna ] 20 Februar, 2015 19:04
Generalna skupština UN 2007. godine proglasila 20. februar Danom socijalne pravde čije obeležavanje treba da doprinese unapredenju borbe međunarodne zajednice protiv siromaštva, promociji prava na rad, jednakosti polova i ostvarivanju jednakih šansi i socijalne pravde za sve.
Ovo je samo na papiru a u stvarnosti nema socijalne pravde a još manje jednakih šansi. Neću da pominjem gomilu brojki vezanih za gladne i siromašne a korisnike narodnih kuhinja. Bilo bi to jako zamorno a cifre nisu ohrabrajuće.Ono što bode oči ovim povodom nisu se oglasili ni socijalisti čiji je slogan dugo bio socijalna pravda i društvo jednakih šansi. Bar Ja to danas nisam nigde video da su kamere zabeležile a nisam video ni druga Vulina iz Pokreta socijalista..Video sam samo pristalice onog Ljajića kako obeležavaju taj dan..
Moguće da je Ljajić nasledio tu "obavezu od socijalista tako da ipak ima neko da se setio Dana Socijalne pravde, a i Oni su konstatovali da te pravde ustvari i nema..Kako vreme odmiče a od te 2007 eto prodje 8 godina do danas, postavlja se pitanje čemu taj dan ? Jer vidimo, sve se dalo u neke socijal-demo opcije, i nazive socijal..Ali od socijalne pravde su miljama udaljeni.
Bolje rečeno danas je na sceni "socijalna nepravda"...
[ Generalna ] 07 Februar, 2015 14:43

Agonija života...

Stres, tuga, bezvoljnost samo su posledica novokomponovanog vremena u kome živimo. Što je vreme savremenije veća je izloženost hroničnim stanjima kako u domaćinstvu, tako i na javnim mestima i naravno tamo gde radimo. Tanka je nit od tuge do depresije recimo i obično ni ne zna se kada dodjemo u tako hronične situacije. Svaki dan, sat..Pa skup svih tih elemenata, tuge, lošeg, stresa nesvesno pretvaraju se u teška stanja i odlazak kod lekara dešava se kad je lice već obolelo.
Tada obično se prepisuju lekovi koji nekom pomažu a nekom i ne pomažu..Ima i onih koji i ne idu stručnim licima već sami crpe neki unutrašnji mehanizam i bore se protiv nedaća..Reči tipa: "Baš me nešto snašlo".."Nemam volje ni za čim".."Tako sam depresivan"...Mogu se čuti na svakom koraku.
Ranije bilo je i sramota tražiti pomoć psihijatra, jer odmah okolina misli da ste ludi i niste svoji i gledaju vas drugim očima. Ruku na srce, i nije bilo nešto tih depresivnih situacija jer vreme bilo je stabilnije, fabrike su radile, bilo je pilića i krompira, regresa i pune plate..a prijatan zvuk iz lokalnih kafana mamio je da se udje, posedi i sluša živa muzika. Depresivnosti nije bilo ni u novčanicima, obično su bili solidno popunjeni i time mogućnost da imate pristojno za život.Ne za raskalašnost ali svakako za neku normalnost.
Danas i idu i ne idu kod stručnih lica, nije to više sramota kao ranije ali opet nema boljitka uprkos modernim tehnologijama današnjice. Neću da pominjem političko stanje u zemlji i koji sve pojedinci odlučuju o nama i svojim postupcima čine da se osetimo još tužnijim i jadnijim do ivice beznadja. Uostalom znate da su neki čak i digli ruku na sebe a neki i delove tela unakazili kako bi skrenuli pažnju na loš život.
Ali dok je ružičaste i one javne televizije, biće i dalje iskrivljena slika o stanju u državi, biće da je sve u redu i da nema razloga za brigu.
Može li ovo društvo da bude bolje i da predupredi depresivna stanja ? Ako ne može onda podhitno da pišu Nacionalnu strategiju za borbu protiv stresa, jada i tuge i uposle psihijatre i psihoterapeute kako bi pomogli narodu po Domovima Zdravlja..