[ Generalna ] 27 Februar, 2014 16:54
Setio sam se onih retkih bolesti, koje ovo društvo ne prepoznaje i nema dovoljno sluha.Obećanja od prošle do ove godine nisu ispunjena, od obezedjivanja lekova, preko lista do nacionalne strategije...Ne znam šta nadležni rade po ovom pitanju, da li je krivo ministarstvo zdravlja ili direktor fonda Babić...nadam se da sada kada nešto obećaju da će to i ispuniti.
Svaki dan bez terapije je poguban i skraćuje život detetu, pa zar treba i deca da izadju na ulicu da bi neko video njihov problem...kad god nešto ne valja, zar smo dotle došli da moramo izaći na ulicu, blokirati put, prugu ili prst odseći kako bi skrenuli pažnju na problem.
Vlada jeste tehnička ali život ne sme da stane.......
[ Generalna ] 25 Februar, 2014 18:59

Taman su se rešili Turaka kad ono dodje okupacija Austrije i to 1878 god i potraja ravno 40 godina...od te jeseni do jeseni 40 godina kasnije..Odnosi si se na Bosnu i može se reći da je ta okupacija bila "mekša" u odnosu na tursku.Srpske novine nisu mogle dolaziti u Bosnu jer je bila hermetički zatvorena...ipak Srbi su našli način da dodju do toga.Knjiga je najviše dolazilo iz N.Sada i Pančeva.

U to vreme se i srbovalo, pevalo se "poletela dva andjela".."sa Avale kliče vila Srbija je majka mila".."po Bugarskoj krv se lije"...ali to je moglo samo zato jer tadašnja politika Srbije bila u savezu sa Austrijom.Kralj Milan i princ Rudolf bili su intimni prijatelji..Jedino je bila kažnjiva "uvreda veličanstva"...Tada je važila deviza.."plati ti švabi porez i služi mu vojsku pa pevaj koliko hoćeš".

Medjutim "sve što je lepo, kratko traje"..ova "sloboda" trajala je dok su na vlasti bili Obrenovići.Čim je na presto došao Petar I Karadjordjević, prilike su se zaoštrile...dolazi do Carinskog rata izmedju Srbije i Austrije, i život u Bosni osetno je poskupeo, a politička situacija zategnutija..

[ Generalna ] 24 Februar, 2014 22:02

Na području Novog Sada živim već šest godina i u sklopu toga svakodnevno koristim gradski prevoz.Nema dela grada koje nisam obišao i upoznao sve linije kretanja.Medjutim ono što me nervira su dve stvari a to je glasna priča i telefoniranje u busu i to naročito u jutarnjim satima.

Putujem ka poslu oko 06.30 ujutru i kad čujem u to doba glasnu priču a ima pojedinaca prosto me bes obuzme..ama ljudi, rano je, neki još dremaju, oči pospane, ali ne vredi...priča na nivou, a sada najviše o politici...te ovaj rekao ono, pa kako, pa zašto...tek to me izludjuje..ima još manje od mesec dana pa ćemo nekako izdržati.

Telefon je posebna priča...zvoni i čovek se javlja,,,"alo, ko je to ?..aloo...i to sve ječi u busu...kako bre nemaju osećaja za ostale putnike...svako misli na sebe i ne haje mnogo..Umesto da se diskretno jave i kažu.."u gradskom sam, javljam se čim izadjem" i to bi bilo sasvim dovoljno ali džaba...nije mi jasno, kako ne pomisle, zašto bi to neko sem njih slušao !! zašto Mi svi moramo da slušamo koje čega !!...kad se vozim, zašto da slušam nečije duge telefonske razgovore a i ti što pričaju, to je sve glasno...kao da su sa planine sišli..

Ne znam šta više reći...moram bus koristiti i nemam mehanizam da se odbranim od tih dveju stvari..U banci gde obezbedjujem telefon je zabranjen pa možda je i to razlog što me zvonjava nervira jer čim zazvoni u busu odmah se "trzam"..profi deformacija...

[ Generalna ] 23 Februar, 2014 08:07
"Niko nije rođen za jednu osobu, veze su samo energija prolaznog momenta, svaka ljubav je jedina u datom trenutku a samo jedna ostavlja trag
[ Generalna ] 23 Februar, 2014 07:23
"Niko nije rođen za jednu osobu, veze su samo energija prolaznog momenta, svaka ljubav je jedina u datom trenutku a samo jedna ostavlja trag
[ Generalna ] 02 Februar, 2014 03:26
Generacije rodjene 60 tih i 70 tih godina imale su mirno, srećno i skromno detinjstvo...Lepa priroda, čist vazduh,godišnja doba kakva treba da budu..sve je "prštilo" od dečjih igara...pravile se drvene puške, strele...kotrljalo niz ulicu na dasci sa onim kuglagerima, od blata oni topovi...igrao se fudbal, onako stave se po dva kamena kao golići...a tek onaj karabit kada grune...trčalo se po prašini, išli smo bosi...nisu nam smetala ni izguljena kolena, padalo se prašina se odmah otresla i trk nazad u igru...a klikeri...to nema ko nije radio..klikeralo se u školi,na ulici...u dvorištu...igrao se onaj lastiš,,(tako se zvao čini mi se)...
I još dosta toga...godine učinile svoje i zaboravilo se....bioskopi radili..restorani sa muzikom..da ne kažem kafane, gledali smo Kockicu, divili se Ljubiši i Bati...a tek Otpisani..centar beše prazan u to doba...filmovi tipa Brus Li punili su dvoranu 
[ Generalna ] 02 Februar, 2014 03:20
Teško je gledati mladu majku..ženu..kako se sama bori kroz život...kako razmišlja šta će da skuva i dok To što sprema...poneka suza upadne u posudu..nije to zbog začina već teškog života, razočarenja, lošeg ophodjenja....ipak osećaj nezaštićenosti čini Vas ranjivim...
Ove okolnosti traže jaku ličnost i veru ka pozitivnom razmišljanju i jednoj borbi za opstanak..Svim ženama nezaštićenim skidam kapu na borbi da opstanu u ovim surovim ekonomskim prilikama.
[ Generalna ] 02 Februar, 2014 02:48

Dok se lično u nešto ne uverite, ne možete doneti pravilan stav...naime To lično uverenje pomoglo je i Mihajlu Latasu da bude svetla tačka u životu Bosne za tih 7 godina koliko je tamo boravio.

Kao subaša dobro je prostudirao očajne prilike života naroda i koliki je bio bes i nesitost aga i begova...Uspeo je kasnije da ublaži nedaće naroda, kazni nasilnike i pomogne sirotinju.Njegova glavna zasluga je što je kuluk zamenio "hakom" tj. trećine prinosa zemlje koju je "raja" obradjivala...Ušao je u Bosnu 1850 godine i zaveo red i mir i uveo važne reforme. 

[ Generalna ] 02 Februar, 2014 02:38

...takvih godina bilo je često.U gladnim godinama narod se hranio korenjem, resom drveća, korom crijemušom.U tim sušnim godinama brdski potoci presuše i ljudi su bili primorani da silaze do Une i Sane da melju žito.Za krompir se veoma kasno saznalo u Krupskom srezu..mnogo su se trošile misirače...a glavno žito beše pšenica, pa zob i ječam..duvan je sadjen ali je spahiji davan "hak".

Hrana na selu beše gotovo ista, svaki dan se mesio hleb i bio je glavna hrana...kad neko gleda sa strane rekao bi da se nigde nije više mesio hleb nego u ovom delu Bosanske Krajine.... 

[ Generalna ] 02 Februar, 2014 02:30

U Krupskoj nahiji je bilo 12 sveštenika ali nisu bili "teški" narodu jer su se zadovoljavali onim šta im narod dobrovoljno Da.Oni su obradjivali zemlju i gajili stoku kao ostali seljaci.Neškolovani stari sveštenici su se koristili ranijim iskustvima čitavih generacija...davali su savete narodu.

Crkvene knjige bile su retkost i bile su čuvane u naročitom kovčegu.Kad sveštenik umre, Vladici pripadaju njegove crkvene knjige....