Nije mogao obuzdati njen
temperament, trudio se...
Devojka crne kose, toplih očiju
razbuktavala je strast.
Svojim pitomim pogledom,
savršeno miran
divio se čarima devojke
nemirnog duha!
[ Poezija
]
19 Jun, 2021 08:41
[ Poezija
]
07 Maj, 2021 09:18
Da je sreće
u svetu ovome
bilo bi puno
duša romantičnih.
Da je sreće
naše duše
romantike
ne bi
bile same.
Da je sreće
emocije bi
bile još veće.
Ovako svako
svoju sreću kuje
kako zna i ume!
[ Poezija
]
03 Maj, 2021 09:30
[ Poezija
]
21 April, 2021 20:54
Za sreću malo treba...
Malo truda, parče slobode
i jedna klupa...
Jedna usamljena klupa
za srca dva.
Te duše dve na usamljenoj
klupi... Dodiri, pogledi...
Govor usana i razmena
nežnosti činila je lepotu
trenutka srca dva...
Za sreću malo treba...
Uveriše se duše dve
i vreme koje je stalo...
A, Oni.. U svetu svom
i tišinom emocija krče
put ka sreći...
[ Poezija
]
09 April, 2021 09:38
Postao je deo
njene duše, deo
kutka u srcu...
Tog malog
kutka, u srcu
velikom...
Volela je dušom,
upijala svaku njegovu
reč i misao...A, On..
On se topio
od miline...
[ Poezija
]
28 Mart, 2021 08:56
Branko Radičević rođen je 28. marta 1824. godine u Slavonskom Brodu. Dobio je ime Aleksije, a kasnije ga je, pred izlazak prve knjige, promenio u Branko. U znak sećanja stihovi iz Brankovog opusa:
Gde si dušo, gde si 'rano!
Gde si, danče mio?
Gde si, sunce ogrejano?
Gde si dosad bio?
Ta sinoć se tebi mlada
Baš zacelo nada'!
Sunce zađe - pade tama -
A ja osta' sama!
Ala ljubiš, moje lane,
Ala grliš slavno!
Grli, ljubi, dok ne svane -
Ta već nesi davno!
Već nedelja dana prođe
Kako mi ne dođe!...
Jao zlato, tako t' Boga,
Ta kako si moga'?!
[ Poezija
]
26 Mart, 2021 18:15
Pokušao je zaspati
vrteo i okretao se...
Čas na jednu, čas na drugu stranu,
a onda malo na leđa pa potrbuške.
Nije mu polazilo za rukom
da utone u san.
Osećao je nemir pod kožom
trzao se, pogledavajući u sat.
Vreme je dugo trajalo
sporo prolazilo kao
večnost...
[ Poezija
]
22 Mart, 2021 10:05
„Opet sam te snevao! Kako žalim što san ode, te i ti s njime! Kako bih voleo da to ne beše samo san, san i ništa više. Ali hvala i snu. Slađe je snevati negoli zbilju gledati i gušiti se od navrelih osećaja, uspomena, i teška, hladna, samotna života… Da, slađi je san, san detinjstva i mladosti“…
Bora Stanković. Rođen na današnji dan ali po nekim izvorima i 31.3.1876 godine. Oba datuma su u opticaju jer se ne može sa sigurnošću reći. Sve što je video u starom Vranju i što je slušao o njegovom životu obogatilo je njegovu stvaralačku maštu. Njegovo celokupno književno delo vezano je za rodni grad.
Umro je 1927 godine i kako to obično biva sa umetnicima i njemu se to desilo. Umro je u samoći i razočaran svemu što mu se dešavalo.
[ Poezija
]
09 Mart, 2021 09:14
Ušla je tiho...
Kao da je kraj njega,
a nije... San beše!
Kao da je kraj njega,
a nije... San beše!
