[ Generalna ] 24 Maj, 2014 00:09

U neko doba dana..razmišljam o terminu "veličine" i sve ono čime se ovo "rimuje"..Svako za sebe je neka veličina ili teži tome da bude, neko je u zabludi a neko svojim delima upisuje zlatna slova u rubriku veličina.Ima takodje pojedinaca, koji su dosta toga učinili lepog i korisnog, u tišini..da niko ne zna, onako sami bez pompe, bez kamera i sevanja bliceva..

Biti "velik" u današnje vreme u mnogome zavisi od spleta raznih okolnosti sa jedne strane a sa druge, prave veličine se "radjaju" i čine dobra dela jer ih to čini ispunjenim i zadovoljnim.Mala sitnica a zlata vredna, to ste sigurno više puta čuli, upravo na sitnicama vidi se veličina pojedinca i značaj njegovog dela..Lako je biti "velik" kad imaš ali treba biti velik u oskudici..jer nije sve novac, nešto i onaj mali, obični čovek može uraditi a da se ne vrti oko materijale...

Nikad se ne zna, kada će, ko kome zatrebati..!! Tako da osobe buržujskog pedigrea su skloni da kažu.."ti mi nikad nećeš trebati"...a ne treba biti tako isključiv, jer i bogati umeju da "plaču"..i nadju se u nevolji, ma kako to sada izgledalo neverovatno..ali nikad ne reci nikad... 

[ Generalna ] 22 Maj, 2014 11:42
Kaže jedna osoba na nekoj drugoj grupi u stilu kako sada treba ponovo ići na radne akcije je znamo da je za Srbiju, a ono pre išlo se onako ajde da se zna..i bez veze..???
Odmah sam reagovao i rekao da se i onda radilo, i otkud joj ideja da se tamo išlo onako bez veze !!..eto, kakvih ima osoba ?..Onda se naravno radilo, širom zemlje koja više ne postoji..od lokalnih do saveznih radnih akcija, od uredjenja ulice, mesne zajednice do skupljanja papira, knjiga..do krečenja....i goranskih akcija...
Neko da kaže, kako je onda bilo samo da se zna da je neko išao, je apsolutna laž i ne služi na čast toj osobi koja tako misli.
[ Generalna ] 22 Maj, 2014 11:18

Ovako kako sada jedni drugima pomažu, treba da bude uvek, na svakom mestu u svakoj situaciji...od običnog pozdrava na ulici do ustajanja u autobusu..Da li treba da se desi neka katastrofa pa da se setimo onoga što treba da radimo svakodnevno ?

Na ulici pre ove katastrofe, niko nikog ne poznaje, svako ide nekim svojim putem, nema ni onog dobar dan ili...a kad se neko i sretne..obično se završi pitanjem.."kako si, šta ima"...i odmah se počne udaljavati u stilu.."izvini žurim" i upravo ta žurba otudjuje a da toga nismo ni svesni..Žurim danas, pa sutra..i gubi se odnos medju ljudima..Ranije se išlo u komšiluk kad nekome nešto zatreba i nije bilo sramota..išla komšinica kod komšinice po malo kafe, jer joj zafalilo..ili malo šećera i to je bilo normalno..upravo na ovim sitnicama i malim stvarima vidi se ko je kakav i "koliki čovek"..

Sada idu ulicom sa nekim žicama u ušima i pričaju sami sa sobom...a dosta njih "meditira", tamo gde joj nije mesto..iskjuči se i ne vidi rodjenog oca kad prolazi..i u toj "meditaciji" može svašta da se desi a da to ne želimo da vidimo ?? 

[ Generalna ] 22 Maj, 2014 11:09
Nekada..sada već davno, kapije na kućama nisu bile zaključavane, komšije su ulazile kad su htele, posluživale se onim šta im je trebalo..ašov, lopata, kolica...pumpa za bicikl..kosa..francuski ključ..kao da su u svojoj kući. I ono malo kad je bila zaključana, ključ je stajao na "izvolte"...Te kuće i danas postoje sa tim istim kapijama,doduše zub vremena učinio je svoje..ali sve su danas pod ključem gotovo ceo dan a kad padne mračak odmah pod ključ..
Došlo je novo doba i novi trendovi....