U neko doba dana..razmišljam o terminu "veličine" i sve ono čime se ovo "rimuje"..Svako za sebe je neka veličina ili teži tome da bude, neko je u zabludi a neko svojim delima upisuje zlatna slova u rubriku veličina.Ima takodje pojedinaca, koji su dosta toga učinili lepog i korisnog, u tišini..da niko ne zna, onako sami bez pompe, bez kamera i sevanja bliceva..
Biti "velik" u današnje vreme u mnogome zavisi od spleta raznih okolnosti sa jedne strane a sa druge, prave veličine se "radjaju" i čine dobra dela jer ih to čini ispunjenim i zadovoljnim.Mala sitnica a zlata vredna, to ste sigurno više puta čuli, upravo na sitnicama vidi se veličina pojedinca i značaj njegovog dela..Lako je biti "velik" kad imaš ali treba biti velik u oskudici..jer nije sve novac, nešto i onaj mali, obični čovek može uraditi a da se ne vrti oko materijale...
Nikad se ne zna, kada će, ko kome zatrebati..!! Tako da osobe buržujskog pedigrea su skloni da kažu.."ti mi nikad nećeš trebati"...a ne treba biti tako isključiv, jer i bogati umeju da "plaču"..i nadju se u nevolji, ma kako to sada izgledalo neverovatno..ali nikad ne reci nikad...
