[ Generalna ] 31 Oktobar, 2018 08:16

Na slici je Luj XVI, što naslućuje da se objava tiče, naravno njega. A, reč je o sledećem:

Dok je 1791. godine pokušavao da pobegne iz zemlje, Luj XVI je uhvaćen u jednoj krčmi kod Varense. Bio je obučen kao običan seljak, a sa njim je bilo nekoliko prijatelja i stražara. U krčmi su naručili večeru i vino, a ostali gosti nisu ni pomislili da za susednim stolom sedi kralj.

Dok su plaćali račun, izbila je rasprava između krčmara i Luja XVI oko kovanice kojom su platili. Naime, krčmar do tada nije video takvu kovanicu, pa je pomislio da je falsifikat, a Luj ga je ubeđivao da nije. U raspravi su se umešali i vojnici koji su se našli u krčmi. Jedan od vojnika je uzeo kovanicu i u tom trenutku shvatio da je na njoj ugravirano lice seljaka koji stoji pored njega…

[ Generalna ] 14 Oktobar, 2018 11:39

Ovo je nova rubrika. Radi se o zanimljivostima koje su snašle poznate osobe iz raznih epoha, sa različitim događajima. Nadam se da će biti zanimljivo za čitanje.

Austrijski kompozitor Arnold Šenberg patio je od straha broja 13. Ovaj umetnik bio je ubeđen da će umreti trinaestog dana u mesecu, pa je zato tada ostajao kući, vodio računa o tome šta pije i šta jede, a ponekad nije ni ustajao iz kreveta. Tako je bilo i 13. jula 1951. godine.

Uveren da mu se bliži kraj, Šenberg se toga dana samo odmarao. Supruga mu je najzad saopštila da je sat otkucao ponoć i da je nastupio 14. jul, a zatim je otišla da mu skuva čaj. Kada se vratila u sobu, našla ga je mrtvog.

Umro je, ipak, 13. jula. Sat u spavaćoj sobi je žurio – do ponoći je bilo ostalo još pet minuta.

[ Generalna ] 09 Oktobar, 2018 23:25

Radoje Ljutovac (1887-1968) je bio vojnik-artiljerac koji je sudelovao u balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu. U jesen 1915. godine, kada su Srbiju napale udružene austrougarske, nemačke i bugarske snage, bio je raspoređen u dopunski bataljon artiljerijskog puka “Tanasko Rajić“. Bio je uvršten u sastav novoformirane protivavionske baterije naoružane poljskim topovima provizorno adaptiranim za gađanje ciljeva u vazduhu. Baterija je bila raspoređena na brdu Metin kod Kragujevca.

Nešto pre podneva 30. septembra 1915. nad Kragujevac su doletela tri nemačka bombardera i bacila 45 bombi, od kojih je 16 palo na Vojno-tehnički zavod i 9 na železničku stanicu. Komandir baterije naredio je da se puca na avione, na što je Ljutovac uzeo dvogled, nanišanio i u pogodnom trenutku ispalio rasprskavajuću tempiranu granatu. Granata je eksplodirala, avion se zadimio i srušio u centar grada ispred zgrade u kojoj je bila smeštena Vrhovna komanda Srpske vojske. Ljutovac je od svog nadređenog oficira dobio konja i odjahao u grad na mesto srušenog aviona. Sišao je s konja, zauzeo stav mirno i vojnički salutirao nad dvojicom poginulih avijatičara.

Za svoj podvig Radoje Ljutovac je dobio orden Karađorđeve zvezde s mačevima i unapređen je u čin kaplara. Kasnije je sudelovao u borbama na Solunskom frontu i iz rata je izašao s činom narednika. Posle rata je otvorio trgovinu mešovitom robom u Trsten

[ Generalna ] 08 Oktobar, 2018 22:29

За све љубитеље времена која су давно за нама из разних области, овим фрагментима из више наставака, покушаћу дочарати сећање на једно време које се никад више неће вратити.

Лавовски хонорар : "Неко има све, неко нема ништа, али свако може да купи постељни веш "Династија"... и пижаме "Блејк"...

То је слоган најновије рекламе чија је звезда Џон Форсајт, односно Блејк Карингтон. Наравно, глумац то не чини за багателу. Његов хонорар одговара цени снимања просечног југословенског филма.

Надам се да вам се допао овај кратки фрагмент из света филма са акцентом рекламног карактера.

[ Generalna ] 07 Oktobar, 2018 22:11

Rat se bližio kraju, a njegov ishod bio je sasvim izvestan – poraz mračnim silama. Prvih dana aprila 1945. godine ovde se sve užurbalo. Ustaška uprava jasenovačkog logora počela se pripremati za beg. Luburić je odlučio da pobije sve zatočenike, a logor i mesto Jasenovac pretvori u hrpu ruševina i pepela. Ovom operacijom uništenja upravlja zloglasni Ljubo Miloš, naređujući: „Pre napuštanja Jasenovca treba likvidirati i poslednjeg zatočenika, da ne ostanu živi svedoci. Takođe je potrebno uništiti sve objekte da ne ostanu materijalni dokazi o zločinima“.

Zato se formiraju ekipe zatočenika-grobara, koje su morale da otkopaju što više grobova u logoru i izvan njega, posebno u Gradini i Uštici i eshumirati leševe poubijanih žrtava. Istovremeno podizane su ogromne lomače, na čije dno je stavljen koks, a odozgo nabacivanih leševi i kosturi. Sve to polili naftom i zapalili. Dvadesetak dana buktale su vatre ovog jedinstvenog krematorijuma. Istovremeno, svakodnevno se dovode velike grupe logoraša iz Lepoglave, Stare Gradiške i drugih mesta, i ubijaju na Graniku ili Gradini. Sava nosi mtrve ili gore na lomačama. U Logoru III je još oko 1.100 muškaraca i 3.000 žena i dece. Ubrzo, ženski i dečji logor su likvidirani, 21. aprila. Odlazeći na gubilište žene su se od muškaraca opraštale pesmom. „Vi ostajete, mi odlazimo u smrt“.

U logoru je za čitavo vreme njegovog postojanja – i pored totalnog terora – delovala partijska organizacija, nastojeći da povežu snage i koliko toliko ublaži teške uslove života. Nastupili su odsudni trenuci. Grupa komunista, među oko 1.100 preostalih logoraša, tormirala je Komitet za pripremu ustanka koga je vodio Ante Bakotić. Sve ostale zatočenike ustaše su potrpali u tvrdo zidanu zgradu, sa nekoliko radionica, na vanjskom rubu nastanjenog dela logora, oko 150 m od istočne kapije. Prozori i vrata zakovani su daskama, a okolo postavljena jaka straža. Čitav dan i čitavu noć bili su svi ustaše zaposleni time, da miniraju jednu tvorničku zgradu za drugom, radionicu za radionicom, skladište za skladištem, baraku za baraku, i tako izazivaju eksplozije i požare. Tako se je čitav logor pretvorio u užarenu baklju, a njime je odzvanjao tutanj eksplozija. Zatočenici u onoj velikoj zgradi su znali da im preti sigurna smrt, i pretpostavljali da bi ustaše i njihovu, zgradu mogli zapaliti i sve ih pobiti.

Komitet odlučuje: „U 10 časova 22.4.1945. godine otpočet će ustanak. Pravac napada: Istočna kapija. Cilj: Šuma na istočnoj strani i predeli Mokrog polja. Odluku treba strogo čuvati od eventualnih konfidenata. Tako je i bilo. Svaki je zatočenik je istrgao iz zida ili vrata po neki predmet, te su tačno u 10 sati ujutru 22.4.1945. godine razbili sva vrata i prozore i pojurili iz zgrade. U zadnji čas je oko 460 zatočenika klonulo duhom, a mnogi je bio bolestan, star ili tako nemoćan, da se nije usudio upustiti goloruk u borbu. Onih 600 zatočenika, koje nije ostavila hrabrost, i ako fizički slabi i izmoreni patnjama u logoru, u čežnji za slobodom i životom prikupili su poslednje snage i napali ustaške stražare, nekoliko njih šakama zadavili te im oduzeli puške. Drugi su zatočenici grabili železne predmete ili cigle, i udarajući njima po ustašama počeli da trče prema istočnim logorskim vratima. Tako se na tim vratima odigrao kraj borbe, pa je zatočenik Ristić Mile šakama zadavio mitraljesca, koji je branio vrata, oteo mu oružje i počeo da puca po ustašama (citati po knjizi – Zločini u Logoru Jasenovac, Zemaljska komisija Hrvatske za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača, 15.11.1945 Zagreb).

Samo 54 logoraša uspelo je da se probije, ostali su pali pokošeni rafalima. Preostale u logoru ustaše su pobili, a tek jedan logoraš je preživeo skriven u logorskom bunaru. Toga dana, samo nekoliko sati kasnije, isti podvig napravili su zatočenici u Logoru Kožara – od njih 167 uspelo je samo 7 da izmakne ustašama. Takva je bila sudbina 700.000 muškaraca, žena i dece. Ovo su tek fragmenti iz stravične jasenovačke priče o čovekovom stradanju, stravične toliko da joj zaborava nema.

Ovo je ujedno i kraj priče o sistemu logora Jasenovac, mada sve priče ipak nikad neće biti do kraja ispričane.