[ Generalna ] 26 Maj, 2016 20:36

Uvek kada treba da pišem imam dilemu, kako početi i onda par trenutaka a nekad i minuta, ćutke gledam u slova tastature dok se misli ne "poslože" kako trebaju.

Verovatno se i Vi pitate, koliko je ko slobodan, i šta se pod slobodom podrazumeva. Koliko se ko time zadovoljava i koliko pojedinac može samostalno da funkcioniše i bude svoj a da nema osećaj da mu neko visi nad glavom a potom i sputava radnje i osećaje. Za nekoga osećaj slobode je taj što može da sedne u neki kafić, opusti se, pusti misli na "pašu", onako zavaljen u stolici čekajući radnicu u mini suknji da ga posluži a cvrkut ptica sa okolnih drveća čini mu dušu ispunjenom...
Pa, dobro nije ni to ništa loše, ne zameram ali ni to ne može svako da priušti, jer i ta sloboda košta i diktira da li se to može ili ne... Neko slobodu shvata tako da u rođenoj kući može da radi šta mu je mila volja, da viče, lupa... Peče roštilj ili sluša muziku da se čuje do pola ulice i da mu niko ne zalupa na ulaznu kapiju i prigovori. Ovo ruku na srce možda i može gde su obične kuće, ali u stanu nema šansi, jer naće se neko kome smeta ta "slobodna buka" i onda sve ide u neželjenom smeru.

O onim slobodama koji se tiče života i životne egzistencije, vrlo je škakljiva tema za naše društvo. Škakljiva u smislu da dolazimo na teren koji nije naš i neko drugi utiče i diriguje istom. Da li je sloboda ugrožena ? ili će biti još više problematičnija kako vreme i društvene prilike budu odmicale, i da li pojedinac ima mehanizam da se "odbrani" od tog nedostatka slobode, vrlo se često pitam a tražeći rešenja. Setih se sada radnika koji rade u firmama gde su vlasnici stranci, mislim na privredne subjekte i gde su dobili novce da zaposle naše ljude i onda se pitamo zašto su tako surovi i diktiraju način rada a došli na naše parče zemlje i na to parče, uzimaju "komadiće" naše slobode... A, onda jednoga dana pojave se neke čike sa kapuljačama, kažu fantomkama na glavi i sa građevinskim mašinama poruše objekte pod okriljem duboke noći. !!
Da li je to sloboda ? I... nikom ništa...

Ne bih više dužio a moglo bi se tu još dosta toga reći, a sama činjenica da su nam kapije u sred bela dana u ulici tj. na kućama zaključane, dovoljno govori o stepenu slobode koji jeste i bezbrižnosti, na koju smo mogli nekad računati a sada više ne.

[ Generalna ] 03 Maj, 2016 20:40

Polje između Ibra i Sitnice, gde se danas nalazi Kosovska Mitrovica, u srednjem veku je bilo nenastanjeno Dmitrovo polje sa jednom jedinom građevinom – crkvom. Za Evliju Čelebiju Dmitrovica je samo stanica na Bosanskom putu.

Pošto Zvečan, zatvaranjem rudnika, prestaje da biva naselje veće važnosti, počinje naseljavanje Dmitrovog polja i tako nastaje današnja Mitrovica, koja je u XVIII veku imala jedva tri stotine kuća. Za vreme turske vladavine karavanski putevi ka Bosni vodili su Kosovskom kotlinom i gladne kamile, umorni ljudi i vredni trgovci bi tu zastajali na gotovo poslednji odmor pred ulazak u Bosnu. Ovde su ih sačekivali trgovci sa Jadrana i odavde bi deo karavana, snabdeven novim količinama hrane, krenuo kroz šume Ibarskom dolinom ka Podunavlju.

1873. godine izgrađena je železnička pruga. Graditelji su Mitrovicu odredili kao najvažniju stanicu na tome delu pruge i tako pružili mogućnost naselju za razvoj. Ovu priliku Mitrovčani nisu propustili.
Posle balkanskih ratova u Kosovsku Mitrovicu stižu izbeglice iz Srbije; stvaraju se novi delovi naselja i Mitrovica postaje grad. Od 300 kuća u XVIII veku, grad ima 11000 stanovnika 1931. godine, 14000 stanovnika 1948. godine, a 1971. godine Mitrovica ima 42421 stanovnika…