Uvek kada treba da pišem imam dilemu, kako početi i onda par trenutaka a nekad i minuta, ćutke gledam u slova tastature dok se misli ne "poslože" kako trebaju.
Verovatno se i Vi pitate, koliko je ko slobodan, i šta se pod slobodom podrazumeva. Koliko se ko time zadovoljava i koliko pojedinac može samostalno da funkcioniše i bude svoj a da nema osećaj da mu neko visi nad glavom a potom i sputava radnje i osećaje. Za nekoga osećaj slobode je taj što može da sedne u neki kafić, opusti se, pusti misli na "pašu", onako zavaljen u stolici čekajući radnicu u mini suknji da ga posluži a cvrkut ptica sa okolnih drveća čini mu dušu ispunjenom...
Pa, dobro nije ni to ništa loše, ne zameram ali ni to ne može svako da priušti, jer i ta sloboda košta i diktira da li se to može ili ne... Neko slobodu shvata tako da u rođenoj kući može da radi šta mu je mila volja, da viče, lupa... Peče roštilj ili sluša muziku da se čuje do pola ulice i da mu niko ne zalupa na ulaznu kapiju i prigovori. Ovo ruku na srce možda i može gde su obične kuće, ali u stanu nema šansi, jer naće se neko kome smeta ta "slobodna buka" i onda sve ide u neželjenom smeru.
O onim slobodama koji se tiče života i životne egzistencije, vrlo je škakljiva tema za naše društvo. Škakljiva u smislu da dolazimo na teren koji nije naš i neko drugi utiče i diriguje istom. Da li je sloboda ugrožena ? ili će biti još više problematičnija kako vreme i društvene prilike budu odmicale, i da li pojedinac ima mehanizam da se "odbrani" od tog nedostatka slobode, vrlo se često pitam a tražeći rešenja. Setih se sada radnika koji rade u firmama gde su vlasnici stranci, mislim na privredne subjekte i gde su dobili novce da zaposle naše ljude i onda se pitamo zašto su tako surovi i diktiraju način rada a došli na naše parče zemlje i na to parče, uzimaju "komadiće" naše slobode... A, onda jednoga dana pojave se neke čike sa kapuljačama, kažu fantomkama na glavi i sa građevinskim mašinama poruše objekte pod okriljem duboke noći. !!
Da li je to sloboda ? I... nikom ništa...
Ne bih više dužio a moglo bi se tu još dosta toga reći, a sama činjenica da su nam kapije u sred bela dana u ulici tj. na kućama zaključane, dovoljno govori o stepenu slobode koji jeste i bezbrižnosti, na koju smo mogli nekad računati a sada više ne.
