[ Generalna ] 24 Septembar, 2015 21:17
Nešto razmišljam ovako za sebe a u vezi kulture, obrazovanja i tih delatnosti koje nisu "proizvodjači" već "potrošači"..Toliko je vremenskih perioda pruhujalo i ostalo za nama i dohujala nova vremena, ali za sve važi isti imenitelj: "Nema para"...ove reči, "krasile" su sve epohe...A, hoćemo da narod bude pismen, obrazovan i kulturno uzdignut, a prioritet uvek na kraju u zapećku..
Kad god je neka podela i raspodela sredstava uvek se zakida na tim delatnostima i na taj način dosta kulturnih sadržaja ne vidi ni svetlost dana, več čami u nekim fijokama toliko dugo da čak i prašina dopre do njih..!?
[ Generalna ] 09 Septembar, 2015 19:33
Skrivena u svoj odbrambeni oklop, ušuškana u svom malom svetu, nije dozvoljavala blizinu...Bliskost... Plašeći se, da neko ne naruši taj njeni mali svet. Živela je tako unapred osudjena na samoću, tu prokletu samoću koja ubija, tiho i polako.
Prethodni život, ožiljci..Ranjeno srce sa puno bola učinili su je takvim, koje ne bi nikom poželela da se desi niti na to i pomisliti. Da li će se pojaviti neko vredan pažnje i uspeti da otvori taj oklop, pronikne u delić duše, ostaje velika nepoznanica kako za nju tako i za sve ostale..
[ Generalna ] 09 Septembar, 2015 19:25
Hodao je i ove večere ustaljenim putem, ogrnut prvim mračkom, obuzet mislima, topio je metre ispred sebe. U daljini primetio je uličnog svirača, kako veštim rukama komanduje harmonikom, a prijatna melodija širila se na zadovoljstvo prolaznika, koji su zastajali i u kutiju od kartona ubacivali prilog od srca. Ubacio sam 20 dinara, nisam mogao više a čovek učini blagi naklon i reče: Hvala...
Mračkom je ovladao sada mrak..Prelazak preko Duge, pogled u reku a ispred tvrdjava okupana čarobnom svetlošću, činio je prelep osećaj, punu dušu i lepotu trenutka ove prijatne septembarske večeri.. (Dalje)
[ Generalna ] 05 Septembar, 2015 11:07
Život je dosta kratak i nema se puno prilika za nešto novo i šansu. Šansi za sve ljude da pokušaju nešto od sebe da urade i za dobro drugih, sve je manje. Za neke kriva je država, za druge svi po malo, a za one svesnije i odgovornije razlog za slab napredak je u samom pojedincu i ličnoj moći da od sebe nešto pametno urade.
Živeti kako dolikuje čoveku u jednom pravednom društvu, sa istim šansama i u društvu gde će čovek biti poštovan a ne ponižavan, ostaje trenutno nedostižan san...San za koji se treba boriti i sve snage uložiti da društvo bude tako ustrojeno gde će osmeh biti ponovo na licu a istinske vrednosti doći do punog izražaja.
Kad u nešto čvrsto verujete, onda se to i ostvari, tako i ovde...Čvrstom verom, možemo napraviti pravedno društvo i na taj način unaprediti socijalnu pravdu koje gotovo da i nema.