[ Generalna ] 24 Oktobar, 2015 21:47
Jesen uveliko traje...Diše svojim punim plućima na svakom koraku. Boje jeseni, vidljive golim okom, čine lepotu doživljenih trenutaka. Ti trenuci došli su do izražaja ovih dana i večeri, meseca oktobra.
Oktobarske noći posebno su lepe...Suve, prohladne a opet prijatne za šetnju svih uzrasta od starog do mladog. Simpatično je videti, bake i deke, onako ruku pod ruku a i bez toga, kako laganog koraka, tope metre ispred sebe...Hodajući tiho, polako, vraćaju sebe i nas u srednjim godinama, u neka ranija vremena koja polako padaju u zaborav....
Ovaj kratak tekst ispisao sam pod utiskom jedne takve šetnje, jedne bake i jednog deke, kako pod okriljem oktobarske noći "svetle" svojom pojavom.
[ Generalna ] 18 Oktobar, 2015 22:11
Ovde bi trebalo postaviti jasnu razliku izmedju ovoga, medjutim ovakav redosled reči može da zavara i odvede vas u krivi smer. U pojavnom smislu lice bi trebalo biti nešto lepo, originalno i prirodno a nasuprot tome, stoji to naličje kao "pozadina nečega"..
U velikoj meri to lepo i prirodno lice ima tu svoju "pozadinu", to naličje koje ruši sve ono i sav utisak stečen o prirodnosti i originalnosti. Možda niste o tome razmišljali i sada ste malo zbunjeni, ali verujte..Niste ni svesni koliko smo okruženi tim "licima i naličjima"...To su hobotnice ovog vremena, iz čijih pipaka teško da se možemo iščupati.
[ Generalna ] 12 Oktobar, 2015 17:01
U kakvoj zemlji živimo danas, u kakvoj smo nekad bili kroz vekove.. Gde je sada nebeski narod..? Periodi u novijoj istoriji prvi-drugi i oni ostali ratovi, do dana današnjeg govore da smo prošli kroz više nego buran period života. Svako je živeo u neko doba, i svako pamti neko svoje vreme i tumači ga kako mu je volja i na osnovu nekog svog ličnog detinjstva u kome mu je bilo lepo i dobro. Medjutim kad se, samo malo zagrebe ispod površine i nije tako bilo sve idilično, ali deca kao deca, to njih nije doticalo. Deca su bila tu da igraju se, slušaju roditelje i uče..Teške stvari rešavali su roditelji.
Upravo ti isti naši roditelji, naši očevi i majke i sami su proživeli neko svoje vreme i nastojali nama usaditi sve ono što je moralno, prihvatljivo i sve se svodilo, da budemo dobri, poslušni i kulturni.
Mitsko vreme daleko je iza nas, sadašnjost je najvažnija i ako se može malo zaviriti u buduća vremena, ne bi bilo loše ! ali to je malo teža misija. Današnjica je takva da svako od nas može ponešto učiniti, ako ništa onda da poradi na sebi, svojim pogledima, ponašanjem i da odredjeni doprinos kako ličnom razvoju, tako i razvoju društva u njegovom domenu..Obuzdati sebe u sebi, spustiti loptu kad je najpotrebnije, je znak da imamo u sebi svoju unutrašnju "kočnicu" koja nas sprečava da učinimo nešto, što u normalnoj situaciji ne bi uradili.
Izneo sam ovo kratko razmišljanje u jednom dahu, onako kad vas ponesu osećanja, te moguće da i nisam ništa novo rekao ali eto, nadam se da nisam nikom ni odmogao.
[ Generalna ] 07 Oktobar, 2015 09:42

Kratak osvrt na nešto što je ostalo zabeleženo u istoriji a sada je vredno podsećanja. Reč je o slomu tj. kraju Prvog srpskog ustanka sa uzrocima koji su do toga doveli. Napuštanje rusa sa Balkana i gledanja svog interesa i problema u kom se nadjoše kao i proterivanje dvojice vojvoda bitno su uticali na ishod ustanka. Rusi su morali otići jer im je pretila direktna ratna opasnost te nisu mogli dalje ostati na našem prostoru, a Mi šta smo uradili..Mi smo proterali vojvode Dobrnjca i Stojkovića i time oslabili borbenu moć. Narod je bio jako ljut ali i nemoćan da nešto učini, jer odluka vožda beše neumoljiva.

Proterivanjem vojvoda učinjena je medvedja usluga, jer time je turcima oslobodjen put da brže ovladaju sa nama što su i učinili. Greška po pitanju vojvoda, skupo nas je koštala. 6. oktobra 1813 godine turci slomiše ustanak i zauzeše naše gradove. Iz tog dogadjaja izvučene su pouke ali i probudjena je narodna svest...

[ Generalna ] 06 Oktobar, 2015 20:52

Poslednji dan za kupovinu markice je 5-ti u mesecu i upravo ovog petog oktobra, (gužve su tokom celog dana), reših da istu kupim pred zatvaranje prodajnog mesta a to znači u večernjim satima. Medjutim, toga petog oktobra, pola sata pred zatvaranje prodajnog mesta, zatičem veliki red ljudi ispred sebe, uglavnom djaci i studenti, a računao sam da će do tada gužva se raščistiti. Stajem u red sa omladinom, umor je stigao od celodnevnog rada ali moram čekati, nemam izbora. Iza mene pristiže novi svet, uglavnom sve "mladjarija", Ja jedini imam osećaj da nekako štrčim i ne pripadam tom društvu...

U toj prijatnoj oktobarskoj noći, okružen mladima na kojima svet ostaje, slušam njihove priče, šale i nekako me vreme vrati na tren u te iste godine i dogodovštine. Preko puta prodajnog mesta, pogledam kad ono iz malog kioska, širi se prijatni miris pljeskavice, miris koji ispunjava tu prijatnu oktobarsku noć i širi se po svima nama koji stojimo i strpljivo čekamo...Jedan od učenika reče: "Kad školu završim i postanem svoj čovek, nikad neću stajati ovako i čekati"..!! Reče to tako samouvereno, kao da ima već zrele godine i zna tačno šta hoće a šta neće..Malo sam se osmehnuo, više onako za sebe i nisam ništa hteo da kažem, a mali je ostao u tom uverenju kako ovo što sada radi, da nikad neće raditi, kad naravno "ojača"..Tu našu idilu prekida radnik sa prodajnog mesta izlazeći i reče: "Gradjanskih karti više nema"..! Tog trena, gotovo polovina reda se odvoji, uz negodovanje pojedinaca i žurno ode svojim putem pod okriljem te prijatne oktobarske noći.

Ostao sam usamljen medju tom mladjarijom, jer karta koju ja kupujem nije problem i za kratko vreme uspeh da ostvarim ono što sam čekao toga petog okotobra, te prijatne oktobarske večeri...A, miris pljeskavice širio se, sve više i više.... 

[ Generalna ] 04 Oktobar, 2015 22:19
Pripremam se za sutrašnji dan i posao ali pogled na kalendar, zadrža se na datumu..Hej, pa sutra je Peti oktobar...Dan koji me vratio u sećanja 15 godina ranije. Sećanja još uvek sveža, teško da blede. Dan kada je izvršen Puč..
Gde su pučisti 15 godina kasnije ? Zaista više se i ne sećam, sem nekolicine njih koji nisu više medju živima, a ostali su moguće, rasuti po svetu i puni zelenih novčanica, tako da ih više ova materija ne zanima..Gradjani..A šta su oni očekivali..!! Očekivali su bolje i naprednije a ispalo je 15 godina kasnije,nešto sasvim drugo...
[ Generalna ] 04 Oktobar, 2015 22:17

Mala sećanja...

Od dosta stvari koje su obeležile 80-te godine, evo samo nekih...Odrasli smo na hlebu i masti, vozili čuveni bicikl "poniku", igrali "Čoveče ne ljuti se"...Jeo se sladoled "Pekabele" a ostale su u uspomeni one lepe čokoladice "Životinjskog carstva"...Letovanje nije moglo proći bez onih Jugoplastikinih sandala plastičnih koje su štitile od kamenčića..Deca su imala u ono doba igricu nad igricama, onaj čuveni "Tetris"..nema ko to nije igrao..
Mlakarova "Kviskoteka" vezivala je za male ekrane i staro i mlado..I dan danas ostala je ona misao iz kviza "Da, ali nije bitno"..

[ Generalna ] 04 Oktobar, 2015 14:06

Zamislite situaciju...Hodate ulicom, zagnjureni u svoje misli sa pogledom u prazno, ili onako glavu tokom hoda okrećete levo, desno..Čisto da nije pravolinijski smer i na tom putu uočite kako lice leži na trotoaru. Prilazite mu sve bliže i vidite osobu u odelu i kravati, sa mirisom parfema koji vas omamljuje..Vidite lice gospodskih manira u situaciji kada se nešto dešava a koje je nemoćno i sav sjaj, lepota odeće gube svoj smisao tada. Šta ćete uraditi ? Naravno da ćete prići, vizuelno pogledati lice i učini prvu pomoć, ako ništa drugo stavićete glavu na grudi i videti da li diše ili ćete raskopčati košulju i olabaviti kravatu koja ga steže i čini još težu situaciju ! U svakom slučaju, nećete proći kao kraj "turskog groblja" i obići čoveka.

Medjutim...Ukoliko vidite isto tako lice koje leži na betonu, ali je u oskudnoj odeći, neobrijan, kose zapuštene...Odrpanac, odmah ćete pomisliti: "Još jedan pijanac, pao..Nije ni prvi ni poslednji"..I tako ćete ga obići, bez trunke osećaja, da je i On čovek, i da njemu je isto možda potrebna pomoć..Ne, nećemo ga ni pogledati, i ako ga vidimo, nećemo ga uzeti za ozbiljno..A, možda se čovek rastaje sa dušom i nesvesno postajemo saučesnici u tom činu ?

Ovo su pojave koje sve nas stavljaju na ispit i to na onaj ljudski ispit, human...Kojeg imamo ili nemamo, ali sve je dobro dok "savest" ne proradi...I počne da peče. 

[ Generalna ] 01 Oktobar, 2015 20:55

Veza muško-žensko, odnos dva bića, dvoje osoba koje nalaze nešto jedno u drugom, a da to ne mogu objasniti. Ovako naizgled, to znači da se radja ljubav, čim ne znate kako da objasnite, zašto ste sa nekim i šta vas to na njemu privlači..Prosto vas nešto vuče i kad vas pitaju: Šta je to ? Vi nemate odgovor na to pitanje.

Potom sledi "dogovor" tipa, vidjamo se, družimo se, ali bez "navaljivanja", već ako se desi nešto više, onda je to plod tog vidjanja i druženja. Ukoliko je neko od partnera prethodno bio u vezi povredjen, to svakako utiče na odnos te sadašnje veze, te osoba nije sposobna za "vezivanje" već druženje i to kad mogu i koliko mogu. Sve bi to bilo u redu, ali osećanja teško je kontrolisati a vi se prethodno dogovorili nema "navaljivanja" i nečeg više ! Tada jedno od partnera obično "iskoči" iz sistema i stvara osećaj, da vas više zove, kontaktira..Da prvo nešto pita, inicira do te mere da je njemu ili njoj više stalo od partnera...A partner i dalje drži se onog prethodnog dogovora o lepoti vidjanja i druženja...

Kako se postaviti u datim situacijama, večita dilema...Jer uprkos "dogovoru", osećanja teško je obuzdati.