[ Generalna ] 19 Januar, 2016 19:41
Ne mogu se oteti jednom utisku...
Naime pamtim polovine sedamdesetih godina onog veka i najviše osamdesete godine u više pogleda. U svetlu tog vremenskog doba, a ne bih zaista da nikom guram prst u oko, ali moram reći da u odnosu na ostale republike tadašnje Juge, odlazak u JNA posebno je doživljavan na teritoriji republike Srbije. To su bili nezaboravni ispraćaji, sa puno emocija, ponosa, a da ne spominjem one silne želje i čestitke koje su pljuštale putem talasa radio prijemnika.
Zašto je to sve u Srbiji bilo tako "jako" a na nekim drugim delovima bivše Juge nije ili ne u toj meri, uvek sam se pitao ? Kao da nismo svi isto osećali ili nam je žar bio različit... 
Ne znam ili je do mentaliteta ljudi, što sam delimično i osetio služeći vojni rok u Zadru sada već davne 1987 godine...
[ Generalna ] 17 Januar, 2016 01:39

Nema ko ne mašta o tome kako pobeći od stvarnosti, kako ustati i probuditi se u nekom novom svetu, nekom obojenom kutku punom mašte. To je ono zažmuriti, mislima odlutati i pustiti maštu na volju. Koliko je njih spremno uraditi ovo ? Sve počinje onog trena kad ustanemo ujutru, oči otvorimo... Napravimo par vežbica gimnastike, popijemo dve čaše vode, pristavljamo džezvu za kafu i misli nam se polako sele u surovu stvarnost dana koji sledi.
[ Generalna ] 10 Januar, 2016 21:46
Pokušao je zaspati, vrteo i okretao se... Čas na jednu, čas na drugu stranu a onda malo na leđa pa potrbuške. Nije mu polazilo za rukom da utone u san. Osećao je nemir pod kožom, svaki tren se trzao pogledavajući u sat. Vreme je dugo trajalo, sporo prolazilo kao večnost. 
Na satu je pokazalo 03.10 h... Razočarano zagrli jastuk, ali san neće na oči. Uskoro je opet pogledao u pravcu sata kao da iščekuje da svane što pre, kad ono 04.00 h...Tek, 4 ujutru... Uskoro sviće... U daljini, kao kroz maglu, kao neki eho, čuo je pesmu petlova i lavež pasa, nagoveštavajući buđenje jutra.
Budilo se novo jutro... Novi dan... Posle noći, nemira pod kožom, tog istog nemira koji se na njegovu radost ipak smirio...
[ Generalna ] 04 Januar, 2016 21:50

 

Pogadjate o kome je reč... Evo kratkog osvrta na dečaka ispod Obljaja. Kao malog otac ga je vodio u Livno, gde postoji kula Starog Vujadina i pričao mu o stradanju Starog Vujadina od "Turaka Lijevljana"... Mali Gavro je samo na to rekao: "I mene će pamtiti kao Starog Vujadina". Velike reči, iz usta malog dečaka, će se na kraju ispostaviti kao tačne.
Pred smrt, na zidu ispisao je sledeće reči:"Naše će sjene hodati po Beču, lutati po dvoru, plašiti gospodu"... Ovako je skončao Gavro ispod Obljaja, sin Srpske Tromedje.Slava mu.

[ Generalna ] 02 Januar, 2016 15:25

Sinoć oko 21 sat oglašava se razglas na Žs Inđija... Voz za Novi Sad kasni u dolasku 30 minuta. Na stanici nas desetak sa nekom mirnoćom primismo tu vest. U sebi sam onako prokomentarisao: "Prvi dan boljeg života, prvi dan Nove godine i odmah kašnjenje prvog dana u godini".

Kad tako počne prvi dan u godini, u godini kada je rečeno još davno da od 1.1.2016 kreće Bolji život i krene sa kašnjenjem voza prvog dana, onda šta više reći. Kad tako krene onda se setimo istog obrasca kašnjenja u prošloj godini i teško da tu ima nekog leka. Mogu da menjaju i smenjuju direktore železnica i sektora ali vozovi i dalje kasne li kasne.