[ Zanimljivosti ] 28 Februar, 2021 17:44

Jedan od NAJVEĆIH AKVARIJUMA u Evropi nalazi se u Monaku, u podzemnim prostorijama Okeanografskog muzeja u ogromnoj klisuri Sveti Martin.

U zgradi su uređene bogate naučne knjižnice, laboratorije i svečana dvorana za održavanje predavanja i naučnih skupova.

 

[ Zanimljivosti ] 25 Februar, 2021 16:38

Naziv PAPRENA CENA je veoma starog porekla. U stara vremena je potražnja bibera bila dosta velika, a pošto je biber stizao u Evropu dugim i nesigurnim putevima, to je njegova cena bila veoma velika.

Ponekad veća od cene zlata. Zato se za preterane cene počeo upotrebljavati izraz "paprena cena" ( biber je imao naziv papra ).

 

 

[ Sećanja ] 22 Februar, 2021 16:21
Radmila Karaklajić
Rođena je u Beogradu 1939.godine. Počela je da peva još u gimnazijskom bendu, na školskim igrankama, a prvi put je profesionalno nastupila sa Džez orkestrom Milana Kotlića. Bila je vredna i uporna, učila je pevanje kod operske pevačice Anite Mezetove, studirala engleski i u roku diplomirala.
Pravi početak njene karijere bio je sa pesmom “Anđelina” 1964. To je obrada pesme Luisa Prime, za koju je Radmila napisala tekst, inspirisana Mirom Stupicom u tadašnjoj pozorišnoj predstavi “Dundo Maroje”. “Anđelina” je bila revolucija u ženskom pevanju, nesputana, vesela, razigrana Radmila je bila sušta suprotnost statičnim pevačicama. Ploča je prodata u tiražu od dvesta hiljada primeraka kod nas, u Rusiji milion i dvesta hiljada, a Radmila je zbog svojih energičnih nastupa proglašena ženskim Đorđem Marjanovićem. Prvi pevač koga je publika nosila na rukama bio je Đorđe, a kada je publika u Dubrovniku ponela Radmilu na rukama, to je bila vest za naslovne strane.
 
 
 
[ Sećanja ] 19 Februar, 2021 15:28

 

Radost trenutka obuzima

naše duše… Duše koje

žele da večno traje!

 

[ Sećanja ] 16 Februar, 2021 09:59

Kao nastavak prethodne objave o razgraničenju sa Italijom, evo osvrta na status Rijeke, i položaja Južnih Slovena. Naime, po Rapalskom ugovoru Rijeka nije pripala Italiji, već je imala da postane slobodan grad, nezavisna država.

Ali Rijeka nije nikad dostigla taj nezavisni položaj, jer joj pesnik-avanturst D’Anuncio sa svojim italijanskim vojnicima bio silom nametnuo svoju vlast. Kad je, poglavar Riječke državice Zanela hteo da svojom policijom izbaci D’Anuncija iz Rijeke, italijanska ratna lađa usidrena u Riječkoj luci rasterala je hicima iz topova malu Riječku vojsku. Tako je oružana sila Kraljevine Italije učinila kraj samostalnosti Rijeke i zagospodarila nad gradom kome je italijanska vlada bila garantovala nezavisnost jednim međunarodnim ugovorom.Nasilni karakter italijanske okupacije Rijeke potrajao je do 1924. godine. 25. januara te godine zaključen je u Rimu t.zv ugovor o italijansko-jugoslovenskom prijateljstvu kojim su Nikola Pašić i Momčilo Ninčić priznali Musoliniju neograničeni suverenitet nad Rijekom.

Nakon ovog drugog Rapala nalazilo se sada ukupno oko 650.000 Južnih Slovena / Slovenaca i Hrvata / pod vlašću italijanske države, koja je sve učinila da ih raznarodi. Ni sa jednom drugom narodnom manjinom u Evropi nije postupano tako nasilno kao sa ovim Slovenima u Italiji. Njihov jezik za kratko vreme bio je istisnut iz državnih ureda, sudova, opština, škola pa i iz same crkve. Sa teškim pretnjama pokušavalo se zabraniti njegovu upotrebu i u privatnom životu, zatim, redom su uništavane slovenske i hrvatske prosvetne i privredne ustanove do poslednje; zabranjena je slovenska pesma i svako društveno i zabavno sastajanje Slovena; uskraćena im je i dozvola za izdavanje hrvatskih i slovenskih novina kao i onemogućeno čitanje knjiga na maternjem jeziku; kažnjavano je davanje imena slovenskih krštenih imena slovenskoj deci a silom su nametana italijanska prezimena da bi se od njih napravile Italijani.Sa ovakvim sredstvima svemoguća italijanska vlast i to pre fašizma, htela je da što pre izbriše i poslednji trag Slovenstva u ovim našim krajevima.Po dolasku Musolinija na vlast sistematski su mere upotrebljavane protiv slovenskih rodoljuba, koji nisu hteli da se iznevere svome narodu, i najkruće kazne. Mnogi su bili utamničeni i mučeni pa potom od „Specijalnih tribunala“ osuđeni na robiju ili na smrt.Ovo pravo mučeništvo Južnih Slovena, pod Italijom potrajalo je 25 godina a da se za to vreme protiv toga nasilja nije podigao nijedan italijanski glas, niti iz Italije, niti iz slobodnog inostranstva.

 

[ Sećanja ] 14 Februar, 2021 23:41
Sećanje na zaboravljene glumce...
 
Rođen je u Beogradu, na Zvezdari, neposredno posle Drugog svetskog rata. Odrastao je sa roditeljima i sestrom.
- Bile su to godine nemaštine, ali mi deca nismo bili svesni toga jer za bolje nismo ni znali. Uživali smo u jurnjavi po Zvezdarskoj šumi, koja nam je bila savršen dekor za najsmelije scenarije Divljeg zapada. Po čitav dan smo se igrali kauboja i Indijanaca, a tokom leta glavni dečaci u ekipi bili su oni koji su umeli da preskoče ogradu i pokradu komšijsko voće. Brali smo tuđe čak i kada smo imali svoje. Nama je bilo više do igre, nego do voća - seća se Miroljub Lešo.
 
Preminuo je 5. marta 2019. u 73. godini života.
[ Haiku ] 13 Februar, 2021 08:06

Posle I sv. rata Italija je oružanom silom zauzela veliki deo južnoslovenske narodne teritorije, naime celi primorski pojas od Triglava i ušća Soče do Snežnika i Bakarskog zaliva, i severnu Dalmaciju od Velebita do vrela Cetine, sa svim Kvarnerskim otocima i s najvećim delom Dalmatinskih.

Italija je htela da prisvoji sve te krajeve, ma da je u njima velika većina stanovnika južnoslovenskog roda i jezika.Svoje pravo na ove naše zemlje temeljila je na Londonskom paktu kojim su joj Velika Britanija, Francuska i Rusija obećale taj deo naše teritorije kao cenu za ulazak u rat protiv Nemačke i Austro-Ugarske. Predstavništvo Jugoslavije se na konferenciji borilo protiv toga da se Italiji odobri ta aneksija naših krajeva. Jedini saveznik bila nam Amerika sa Vilsonom, ali usled neprijateljskog držanja senata prema njemu, ta pomoć se izgubila a onda je došlo do popuštanja i sa naše strane.

Epilog – Kraljevina SHS priznala je suverenitet Italije nad čitavom Primorskom Slovenijom, nad većim delom Kranjske, skoro celom Istrom, gradom Zadrom s bližom okolinom, svim Kvarnerskim otocima osim Krka, i Dalmatinskim otocima Lastovom, Sušcem i Paladružom. Ostatak Dalmacije i sitni okrajak Istre ostali su u Jugoslaviji.

Ovim ugovorom naš narod je pretrpeo veliki teritorijalni gubitak kao i to što nije bila ugovorena nikakva zaštita za naš živalj koji je ostao pod Italijom, dok su neznatne italijanske manjine u Dalmaciji dobile povlastice koje su im davale veća prava nego jugoslovenskim građanima!

[ Haiku ] 12 Februar, 2021 00:51


Uz pesmu petlova

i lavež pasa,

budilo se novo jutro

novi dan!

[ Generalna ] 08 Maj, 2019 19:33

Tuge i radosti
Sreće i nesreće
Tame noći i dani
su tu oko nas… Ima
nešto okom nevidljivo 
a prisutno upravo tu
oko i pored nas.

„Nevidljive“ oči nas pomno
posmatraju, gledaju svaki naš
pokret, gest a osećaj čini
nespokoj naših duša…

Sve naše tuge i radosti,
sreće i nesreće… Tame noći
i dani, čine nadahnuća sećanja
u prevazilaženju stanja duša
naših.

Te naše duše, ti osećaji
lebde tu oko i pored nas
čineći treptaje nemira tela
u borbi za mir i spokoj življenja…

[ Generalna ] 05 Maj, 2019 13:11

Kventin Tarantino, američki filmski režiser rođen 1963. godine, u detinjstvu je bio opsednut kriminalističkim i horor filmovima. Gledao ih je svakodnevno i pisao filmske scenarije u kojima je bilo mnogo ubistava i još više krvi. Baš kao kasnije u njegovim filmovima. To je zabrinulo Kventinovu majku, pa ga je zamolila da napiše neku priču o njoj.

- U redu, mama - složio se mali Kventin. Od tada joj je svake godine za Dan majki poklanjao pripovetku. Svaka je imala isti kraj: majka je žrtva zločina i umire u najstrašnijim mukama. To je još više zabrinulo gospođu Tarantino. - Ne uzbuđuj se, mama. Treba da znaš da je meni istinski žao kad te loši momci ubiju - objašnjavao je budući režiser.

**** Na prvi pogled, objava nije prijatna za čitanje, ali nam govori o nadahnućima (ako se tako može reći) koja su dovela do stvaranja dela ovog režisera.Generalna

[ Generalna ] 02 Maj, 2019 19:59

Poslednje reči poznatih ličnosti:

Marija Antoaneta, obraćajući se svom dželatu, koga je slučajno nagazila: "Izvinite, nisam namerno".

Beri Vajt, obraćajući se svojoj negovateljici: "Ostavite me na miru, dobro sam".

Marvin Gej: "Majko, uzimam svoje stvari i odlazim iz ove kuće. Otac me mrzi i neću se nikad više vratiti." (Sledećeg trenutka otac je pucao na njega iz pištolja koji mu je kupio za Božić 3 meseca ranije).

Džejms Frenč, osuđeni ubica, obraćajući se novinarima neposredno pre nego što je spržen na električnoj stolici: "Hej, prijatelji!. Šta mislite o naslovu 'French Fries' za sutrašnje novine?

Frida Kalo, pre nego što se ubila: "Nadam se da je ovaj izlaz srećan i da se neću nikad vratiti."

Erol Flin: "Puno sam se zabavljao i uživao sam u svakom trenutku."

Bendžamin Frenklin, na sugestiju svoje ćerke da se okrene na stranu kako bi lakše disao: "Čovek na samrti ništa ne može da uradi lako."

Kristofer Riv, svojim prijateljima pre nego što je otišao u sobu i ubio se: "Umoran sam, vratiću se u krevet".

*** Ovaj peti nastavak nije u duhu prethodnih, ali odlazak na onaj svet je nešto što je neizbežno.

[ Generalna ] 20 Februar, 2019 00:22

Na slici je Leonardo da Vinči. Ubeđen sam da ste ga svi odmah prepoznali, ali u ovom kraćem tekstu saznaćemo i neke manje poznate stvari vezane za ovu ličnost.

Kada se pomene njegovo ime, mi, odmah pred očima imamo divna umetnička dela, sasvim zaboravljajući da je on bio pesnik, kompozitor, arhitekta i inženjer. U stvari, on je bio jedan od najistaknutijih stvaralačkih genija svih vremena. Priroda ga nije samo obdarila talentom; on je bio i veoma lep i neuobičajeno jak čovek.

Zbunjujući svoje nastavnike znanjem iz matematike, koje je prevazilazilo njihovo, on je izumevao vodenice, mašine za ratovanje, ali je istovremeno otkrivao i zakone optike i gravitacije. Takođe se bavio problemima letenja. Na njegova, i danas sačuvana, tri crteža, vide se principi padobrana, helikoptera i krila aviona. To nas mora naterati na razmišljanje o njegovoj veličini.

**** Da budem iskren nisam sve ovo znao. Za one koji su bolje upućeni, ovo je malo i korisno podsećanje.

[ Generalna ] 15 Februar, 2019 09:18

Glavni junak je lice sa slike. To je sasvim sigurno, ali ovo što će uslediti, svakako će zaokupiti vašu pažnju.

Kada je u 52. godini života Napoleon umro na ostrvu Sveta Jelena, bio je teško bolestan, ali o kojoj se bolesti radilo nikada nije tačno utvrđeno. Neki lekari tvrde da je umro od raka, drugi pak da je otrovan, i to isparenjima iz tapeta koje su bile natopljene arsenikom. Uvojci kose Napoleona Bonaparte, koje su ljudi iz njegove pratnje sačuvali nakon njegove smrti, sadrže značajne količine otrova arsena. Savremene analize su dokazale da arsen sadrži i zelena boja kojom je krečena njegova soba. Sve to navodi na sumnju da su ga Britanci trovali.

Američki naučnik dr Robert Grinblat, inače stručnjak za hormone, pre nekoliko godina došao je do saznanja da je Napoleon u momentu smrti bio više žena nego muškarac. Doktor tvrdi, da je Napoleon patio od bolesti žlezda koja se zove Kolinger-Elisonov sindrom. Upravo ova bolest razjašnjava zašto je lekar koji je pregledao imperatovo mrtvo telo izjavio: "Za njegovu zaobljenost ne može se reći da je muška - imao je fine ruke, oble grudi i glatku, meku kožu bez malja". Da je Napoleon bolovao od ovog sindroma, koji je u njegovo vreme bio nepoznat, dokazuje još jedan detalj. Naime, kako veruje dr Grinblat, kada se oženio Žozefinom, Napoleon je bio vatreni ljubavnik. Ali kada se 1810. godine oženio Marijom Lujzom, sam je priznao da se njegova strast stišala.

**** Nastavićemo uskoro, sa nekom drugom ličnosti a do tada, svako dobro želim svima učesnicima na platformi i šire.

[ Generalna ] 31 Oktobar, 2018 08:16

Na slici je Luj XVI, što naslućuje da se objava tiče, naravno njega. A, reč je o sledećem:

Dok je 1791. godine pokušavao da pobegne iz zemlje, Luj XVI je uhvaćen u jednoj krčmi kod Varense. Bio je obučen kao običan seljak, a sa njim je bilo nekoliko prijatelja i stražara. U krčmi su naručili večeru i vino, a ostali gosti nisu ni pomislili da za susednim stolom sedi kralj.

Dok su plaćali račun, izbila je rasprava između krčmara i Luja XVI oko kovanice kojom su platili. Naime, krčmar do tada nije video takvu kovanicu, pa je pomislio da je falsifikat, a Luj ga je ubeđivao da nije. U raspravi su se umešali i vojnici koji su se našli u krčmi. Jedan od vojnika je uzeo kovanicu i u tom trenutku shvatio da je na njoj ugravirano lice seljaka koji stoji pored njega…

[ Generalna ] 14 Oktobar, 2018 11:39

Ovo je nova rubrika. Radi se o zanimljivostima koje su snašle poznate osobe iz raznih epoha, sa različitim događajima. Nadam se da će biti zanimljivo za čitanje.

Austrijski kompozitor Arnold Šenberg patio je od straha broja 13. Ovaj umetnik bio je ubeđen da će umreti trinaestog dana u mesecu, pa je zato tada ostajao kući, vodio računa o tome šta pije i šta jede, a ponekad nije ni ustajao iz kreveta. Tako je bilo i 13. jula 1951. godine.

Uveren da mu se bliži kraj, Šenberg se toga dana samo odmarao. Supruga mu je najzad saopštila da je sat otkucao ponoć i da je nastupio 14. jul, a zatim je otišla da mu skuva čaj. Kada se vratila u sobu, našla ga je mrtvog.

Umro je, ipak, 13. jula. Sat u spavaćoj sobi je žurio – do ponoći je bilo ostalo još pet minuta.

1 2 3 ... 18 19 20  Sledeći»