„Opet sam te snevao! Kako žalim što san ode, te i ti s njime! Kako bih voleo da to ne beše samo san, san i ništa više. Ali hvala i snu. Slađe je snevati negoli zbilju gledati i gušiti se od navrelih osećaja, uspomena, i teška, hladna, samotna života… Da, slađi je san, san detinjstva i mladosti“…

Bora Stanković. Rođen na današnji dan ali po nekim izvorima i 31.3.1876 godine. Oba datuma su u opticaju jer se ne može sa sigurnošću reći. Sve što je video u starom Vranju i što je slušao o njegovom životu obogatilo je njegovu stvaralačku maštu. Njegovo celokupno književno delo vezano je za rodni grad.

Umro je 1927 godine i kako to obično biva sa umetnicima i njemu se to desilo. Umro je u samoći i razočaran svemu što mu se dešavalo.