[ Generalna ] 24 Jul, 2016 20:42

Lako reći, teško sprovesti... Unutrašnji nemir, pa nemir pod kožom čini osećaj napetosti a pojedinac se bori sa sobom ili drugima.

Borba sa samim sobom je teža od one stvarne "borbe". Taj unutrašnji nemir, čini nas razdražljivim, nervoznim i onda strada obično neko, ni kriv ni dužan, jer se tu zatekao i poslužio nam da na njemu, demonstriramo našu nemoć. Ta nemoć da se odupremo i kontrolišemo, budemo tolerantni i zakočimo na vreme, stvar je svakog ponaosob, urezano duboko u nama. Ipak, spoljni uticaji, imaju svoj deo "odgovornosti", usled kojih reagujemo, a inače ne bi to uradili.
Ko se to svakodnevno "stara" da gubimo sebe, postajemo manje osećajni i razumni ? Teško pitanje, i zadire duboko u sve delove društva, od politike one visoke do niske, pa do ljudi u našem svakodnevnom okruženju. Mehanizam odbrane - Da li postoji - zažmuriti pred svima, ignorisati ili se hvatati u koštac i tada svesno sebe iscrpljivati do konačne pobede ili poraza. Eh... Vredi li sve to, naših nerava, mira i ko je sve uspeo da istera na čistac !!

Veliki Andrić je rekao, da sad ne citiram od reči do reči, ali u smislu: Sve su Drine krive, ne mogu se ispraviti ali i ne treba odustati od ispravljanja... Mislim da ovim, možemo završiti ovaj kratki zapis i pokušaj da pobedimo sebe u sebi i budemo više osećajniji i tolerantniji.

[ Generalna ] 19 Jul, 2016 23:53

U ove kasne sate, prijatne letnje julske noći, setih se jedne pojave koja i nije retkost današnjice.

Naime, reč je o osobama koje nisu imali "leba da jedu" i "nije imao pas zašta da ih ujede" i onda došli do bogatstva, materijalne nezavisnosti, što bi se reklo "sada imaju" ali ni to nije problem. Problem je što su zaboravili prethodno stanje, i nemaju više taj osećaj, a ispred njih stoji lice, siromah, koje su isto to oni bili, dok nisu "ojačali"....

To me jako nervira, ta zaboravnost i nemaština i potom, postaju neko i nešto i gubljenje osećaja da cene sirotinju.

[ Generalna ] 16 Jul, 2016 23:20
Koliko god se oseća, nedostatak pažnje, ljubavi i lepe reči... Toliko ima čežnje, za jednim običnim malim zagrljajem, i iskrenim osmehom...
Sve ovo, beše normalno, ne tako davno, ali dovoljno davno da izgubi svoju lepotu, čar, dobre namere, kao posledica sadašnjeg vremena u kome smo se mnogo otuđili jedni od drugih. Ta otuđenost vidljiva je na svakom koraku a najviše boli porodična, rodbinska ali i ona ostala, međuljudska.
Stepen sloge, ljudskosti, puna srca i duše, krasila su vremena kada se išlo na radne akcije i odlazilo na odsluženje vojnog roka. Ta lepota mladosti, ti osmesi lica, ispraćaji, behu vredni sećanja tih vremena.
[ Generalna ] 13 Jul, 2016 14:45

Gotovo da nema čoveka, pa ni deteta, koji su boravili u prirodi, a da nisu čuli karakteristično kuckanje u drvo. To je “rad” simpatične ptičice zvane detlić, koja svojim kljunom kuca po kori drveta, u traganju za hranom.

Detlići su veoma rasprostranjene ptice. Ima ih u mnogim zemljama sveta. Postoji mnogo vrsta, a neke od njih žive i na našem tlu; među njima se ističe takozvani “šareni detlić”. U ovoj kratkoj priči, treba pomenuti još tri vrste ovih ptica: – zeleni detlić, prugasti detlić i američki detlić-.
Detliće možemo često da vidimo na drveću, na stablima, gde svojim kljunom traže hranu, uglavnom insekte, ne plašeći se mnogo od ljudi. Detlići prave gnezda u šupljinama stabala.

Zanimljivo je pomenuti da je američki detlić jedna od veoma retkih vrsta detlića, koja se često naziva “detlić sa kljunom od slonovače” zbog toga što mu je kljun boje slonove kosti.

[ Generalna ] 10 Jul, 2016 20:40

Hteo sam da napišem nešto lepo i letnje lagano, ali ne mogu, posle saznanja šta je ono čudovište uradilo devojčici i neki me znoj od besa oblio i ljutine sa pitanjem: Kakav mozak ima to čudovište, da uradi ono što je uradio ???
Ja to ne razumem, pa da živim 200 godina, nikada neću moći razumeti. Za devojčicu je slaba uteha, ali zatvorenici, posebno vole takve kad dođu među ostale zatvorenike... Za takvoga nema suda normalnog, i samo me zanima ko će da ga brani ? Ko će pristati da brani to čudovište ?

Neće vlast da vrati smrtnu kaznu, već važi onaj propis 40 godina, i onda malo mu skrate i iziđe, a ubijene više nema. Kakva je ovo zemlja, kakvi su to ljudi... ovo je neverovatno kakav je to um čoveka. Čovek da se zgrane od besa.

Nemam više reči šta da pišem, i ovo je previše, ali sam baš ljut i brzo kucam i ne zamerite. 

[ Generalna ] 10 Jul, 2016 11:29

Ako pratite štampu, videćete, da se poslanik Meho, zalaže za ponovo ustanovljenje državnog praznika, misli se na 4. juli. 1941. godine, kada je doneta odluka da se počne sa ustankom protiv okupatora.

To je bio prvi, organizovani i sa odlukom donešen akt, po kome je narod pozvan da se digne na ustanak protiv okupatora i pomagača. U socijalističkom sistemu, pored 4. bio je i 7. juli i svi oni zatim po redu datumi, dizanja ustanka, po ostalim jugo republikama. To je trajalo, dosta dugo, i kako je koja zemlja izlazila iz jugo zajednice, sve je to poništavala a kod nas, se to praznovanje, ipak, duže zadržalo ali i potom prestalo sa praznovanjem. Sada kada je 75. godišnjica, setili se kako nemamo nijedan dan, kojim bi se obeležio, antifašistički otpor, i da je red, da na taj način se zahvalimo našim oslobodiocima, koji su svoju krv dali da bi Mi danas živeli u slobodi. Međutim, već istoričar Antić se buni, i traži da se i ostali pokreti uvrste i da se nađe nešto što će objediniti sve to, jer po njemu, ovako se dobija komunistički prizvuk.

Mislim... Šta reći, Lično nemam ništa protiv, da se ono što je bilo nekad, ponovo aktivira i obeležava. 

[ Generalna ] 10 Jul, 2016 08:16

Možda ste znali a za one koji ne znaju, evo dva primera kako treba postupiti u ovim slučajevima:

1) Hleb
– Ne morate se mnogo sekirati ako ste zaboravili da kupite hleb. Tvrd hleb koji imate u kući biće ponovo upotrebljiv ako ga zatvorite u limenu ili neku drugu posudu i tako stavite u vrelu vodu.
– Svež hleb lako ćete seći ako prethodno nož zagrejete u toploj vodi.

2) Jaja
– Jaje uvek treba razbiti prvo u šolju pa tek onda ga pripremati ili dodavati nekom jelu. Tako ćete najlakše zaključiti da li je jaje pokvareno.
– Kuvano jaje ćete vrlo lako razlikovati od nekuvanog, ako oba zavrtimo na stolu, kuvano jaje se okreće ravnomerno i brzo, a nekuvano jaje posrće.
– Zapamtite da belance od jajeta koje je razbijeno morate potrošiti istog dana, jer ono se raspada i postaje otrovno.
– Sadržaj vitamina u jajima nije uvek isti. Leti ona imaju deset puta više vitamina nego zimi.

*******
Na kraju ovog kratkog osvrta, ostaje utisak, da nešto smo i znali ali nešto i nismo, pa je saznanje dobro došlo…

[ Generalna ] 06 Jul, 2016 23:21

Počinje Egzit, još jedan u nizu za sve ove prohujale godine. Iako nisam ljubitelj te vrste muzike, opšti je utisak je da se nametnuo i uspeo da pridobije svu potrebnu logistiku, kako sa lokala, tako i sa najvišeg mesta, sa državnog nivoa.

O kvalitetu muzike, izvođačima, teško da mogu nešto reći, jer nisam u tom fazonu, pa se neću ni truditi komentarisati. Očekuju se četiri dana manifestacije, sa puno mladih iz svih krajeva sveta, sa otežanim javnim prevozom a posebno strpljenje traži se od radnih ljudi, koji neće tako lako stići do svojih radnih mesta. Neko će ići i ranijem polasku u odnosu na ono uobičajeno, kako bi stigao na vreme do svoga radnog mesta. Za to vreme, kroz staklo autobusa, posmatraćemo mlade, kako se valjaju po prašini, spavaju, teturaju se, uz gomilu smeća koju ostave za sobom.
To su mladi iz onih razvijenih zapadnih zemalja, gde kultura cveta i gde nema papirića bacanog po njihovim ulicama, dvorištima i parkovima, ali ovde kod nas sve može... Sve prolazi i dopušta se upravo ono što u svojim uređenim zemljama ne bi ni pomislili da rade.

Za utehu je sledeća vest... Svi oni koji se brinu za bezbednost tvrđave kao objekta i da će se dodatno od buke urušavati i fasade otpadati, stiglo je iz zavoda za zaštitu spomenika objašnjenje kako glasna muzika po mišljenju stručnjaka ne može naškoditi vremešnoj tvrđavi i da svi oni koji misle drugačije, da nisu u pravu... Eto, mirno možemo sad spavati, jer nema opasnosti po građevinu, uz još jednu opasku, a to je po rečima organizatora da je tvrđava bila zapuštena i da niko tamo nije odlazio, a sada kako je Egzit, to je nju "probilo" i zahvaljujući toj manifestaciji, više nije sablasno prazna.
To nisam znao do sada, a sada i to znam tj. znamo...

Na kraju treba se naoružati strpljenjem i samo strpljenjem jer trebaće nam, pogotovo radnim ljudima u jutarnjim satima.
Strpljen spašen....

[ Generalna ] 06 Jul, 2016 22:42

- "Dušo, da li me sanjaš... Dođem li ti u san"... ! Često duša, duši postavlja pitanje sa nadom da će čuti potvrdan odgovor.

- Ipak, ne... Nisi mi došla u san ali u san mi dođe Šef sa posla. Nešto je hteo, ali sve kroz maglu ali eto, umesto duše, u san je ušao pretpostavljeni... Inače retko sanjam, skoro uopšte ništa ne sanjam, tj. bar mislim da ne sanjam, ili sanjam a da to i ne znam. Obično ujutru kad ustanem, o snovima ne govorim jer nisu bili ili nisu bili dovoljno upečatljivi da bi ih se sećao. Sanjamo nekad ali i češće iz razloga ako smo nešto taj dan radili, pa bili pod utiskom toga, ili smo nečim opterećeni, pa nam se to pojavi u nekom obliku sna. Ono što je obično, jako i upečatljivo, to nekako ujutru i zapamtimo, a ono što je manje bitno ili nebitno, toga i nema u memoriji.

Sve u svemu, ne volim da razmišljam o snu i da li ću nekog sanjati, jer to me samo opterećuje onda, a naročito kad sanjam nekog koga nisam video "sto godina" i onda mi odjednom dođe u san. Takav san ne mogu a da ujutru ne zapamtim, ali onda i lična zebnja i pitanje: - Šta će biti danas i kako će dan proteći i da li mi je dolazak dotičnog u san, dobro ili loše ili samo tako i ništa neće se dogoditi -

O onim drugim vrstama snova, tipa, životinja, nekih predmeta i slično, obično poletimo ujutru na net i gledamo značenje toga što smo sanjali i na taj način, opet neki vid zebnje i terećenja u smislu šta će to značiti i doneti nam.

Ne, ne volim da sanjam, niti da me pitaju, pa makar bila i srodna duša, jer kad svane novi dan, ne znamo šta će nas strefiti i ko je kome i kako dobar u snu ili u nekom drugom smeru.

[ Generalna ] 05 Jul, 2016 22:36

Vrlo sam razočaran kako se pristupilo obeležavanju bitke na Kozari ove godine. Ne sećam se nešto ni ranijih godina, ali ova prođe nekako bledo i otužno.

Naime, lično sam očekivao da puste film Bitka na Kozari, i na taj način daju svoj skroman doprinos godišnjici bitke i stradanju naroda. Neću pominjati brojke, ali svako ko želi može da izgugla te podatke i vidi stravične cifre i stradanje nedužnog naroda, dece, žena i staraca. Ako ništa drugo, eto, zbog njih vlast mogla je pustiti taj film i tako dati kakav takav doprinos.Ostali su gluvi i nemi, a ono što me lično još više čudi, to su reakcije boračkih organizacija. Nigde ih nema, ćute kao da su svi borci pomrli i da ih nema više ? Danas sam poslao mejl Subnor-u Srbije i izrazio vid molbe i protesta zašto nisu ništa preduzeli da se bar tim filmom, podseti na stradanje i obeleži godišnjica. Ne verujem da ću dobiti odgovor, ako to iko tamo bude i čitao.

Na ovaj način šalje se loša poruka od onih koji treba da rade suprotno i da neguju tu prošlost, koja je takva da je sa dosta prolivene krvi, izvojevana sloboda, u kojoj smo uživali posle 1945 godine i sada. Zar je moguće, da prolivena krv, nije bila dovoljna, da se jednim, starim, istrošenim, crno belim filmom, to pokaže...

Izvinjavam se, dosta sam uzbuđen i nervozan, pa kucam jako brzo, bez neke posebne pripreme i moguće da ima i grešaka, ali sam, jako ozlojeđen, ovakvim pristupkom, onih koji su dužni da prate istoriju i čine da bude dostojno predstavljena.

[ Generalna ] 03 Jul, 2016 20:23
Da li ste ikada pokušali da sakupljate životinjske tragove? Ako ne znate, evo kako se to radi.
Kada se naiđe negde na lep i dubok otisak noge neke životinje, najpre oko njega napravite "ogradu" od čvršće hartije ili kartona. Zatim lagano, lagano u nju sipati rastvoreni gips, do debljine sloja oko 2 centimetra. Mora se strpljivo čekati da se gips stegne (najmanje 20 minuta), a zatim ukloniti hartiju i dobiće se "negativ" otiska.
Da biste ponovo dobili pravi izgled traga, ovaj isti postupak morate ponoviti sa otiskom u gipsu. Na kraju, ostaje vam samo da zalepite etiketu sa podacima o životinji, njenom tragu, mestu nalaza i slično...