Vrlo sam razočaran kako se pristupilo obeležavanju bitke na Kozari ove godine. Ne sećam se nešto ni ranijih godina, ali ova prođe nekako bledo i otužno.
Naime, lično sam očekivao da puste film Bitka na Kozari, i na taj način daju svoj skroman doprinos godišnjici bitke i stradanju naroda. Neću pominjati brojke, ali svako ko želi može da izgugla te podatke i vidi stravične cifre i stradanje nedužnog naroda, dece, žena i staraca. Ako ništa drugo, eto, zbog njih vlast mogla je pustiti taj film i tako dati kakav takav doprinos.Ostali su gluvi i nemi, a ono što me lično još više čudi, to su reakcije boračkih organizacija. Nigde ih nema, ćute kao da su svi borci pomrli i da ih nema više ? Danas sam poslao mejl Subnor-u Srbije i izrazio vid molbe i protesta zašto nisu ništa preduzeli da se bar tim filmom, podseti na stradanje i obeleži godišnjica. Ne verujem da ću dobiti odgovor, ako to iko tamo bude i čitao.
Na ovaj način šalje se loša poruka od onih koji treba da rade suprotno i da neguju tu prošlost, koja je takva da je sa dosta prolivene krvi, izvojevana sloboda, u kojoj smo uživali posle 1945 godine i sada. Zar je moguće, da prolivena krv, nije bila dovoljna, da se jednim, starim, istrošenim, crno belim filmom, to pokaže...
Izvinjavam se, dosta sam uzbuđen i nervozan, pa kucam jako brzo, bez neke posebne pripreme i moguće da ima i grešaka, ali sam, jako ozlojeđen, ovakvim pristupkom, onih koji su dužni da prate istoriju i čine da bude dostojno predstavljena.
