[ Generalna ] 23 Novembar, 2014 19:25
Posle sloma Prvog srpskog ustanka, položaj srpskog naroda bio je još teži i gori, ali narod nije klonuo duhom i dve godine kasnije izbio je Drugi srpski ustanak, samo sad pod vodjstvom kneza Miloša Obrenovića..
Dolazi i Vožd da se uključi i stavi na raspolaganje ustanicima, ali..Avaj, nije ni slutio da to neće naići na odobravanje ? Kum Vujica, stupa na scenu i lišava života kuma svoga ? Zamislite, kakvo je to doba bilo..Kum na kuma digao ruku ?
Krvavih ruku, izveštava Miloša da je posao obavio i Miloš ima čist teren, onako kako je zamislio..Griža savesti je jaka i to je ono što kad nekog pojedinca "ščepa" teško da pušta..Tako i kum Vujica, posle mnogobrojnih neprospavanih noći, odluči da se iskupi i sagradi crkvu Pokajnicu..( Ovde istorija nije do kraja rekla svoje jer ima tvrdnji da je novac uzeo od žrtve i na taj način sagradio Pokajnicu)..
Ne znam koliko je kum Vujica uspeo da umiri savest...Ali, ubiti kuma, pa to je ipak zločin bez opravdanja...
U današnje doba nema toga, bogu hvala...Ima zato drugih igara i igrica, gde se kumstvo ne poštuje i gubi svoj smisao na žalost..Koliko ima samo kumstava da su prekinuta ili da su u stanju "mirovanja"..
Kum ipak nije dugme.....
[ Generalna ] 19 Novembar, 2014 14:21
Petar Popović Pecija...
Najčuveniji hajduk polovinom 19 veka u Krupskom kraju. Rodio se u Buševiću oko 1826 godine. Odrastao je sa stricem koji ga je svačemu učio i naučio, preslicu šarati, gusle sadeljati, konja jahati i pticu u letu iz puške ubiti. Posle smrti strica od ruke muslimana i njegove osvete, odmetnuo se u šumu jer povratka više nije bilo. Krstario je kroz više nahija i svetio se gde god je čuo za neko nasilje.
Kad je jednom čuo da se iz Krajine šalje u Stambol 17 hrišćana na robiju, On nadje 2-3 pogodna druga i po dolasku pratnje, pripucaše, neki turci izginu a neki pobegoše. Pecija oslobodi nesretnike i oni se raspu kod koji.
Godine 1858 godine buknula je Duljanska buna, koja je u krvi ugušena, medjutim Pecija je ostao u šumi da brani nezaštićenu raju. Velika potera suzila mu je obruč i biva živ uhvaćen i bačen u Bihaćku tamnicu. Pecija je oteran u Tursku gde se za njega zainteresovao ruski konzul i uz novce uspeo je da ga spase.
Na sam početak bosanske bune od 1875 godine, otišao je u Bosansku krajinu i u borbama poginuo.
[ Generalna ] 18 Novembar, 2014 16:12

Život za turske vlade...

Kuće su bile kolibe ili brvnare sopstvene izrade, pokrivene slamom ili bujadi. Hrana je bila hleb i varen pasulj. Vaspitanje se dobijalo od majke i gusala. Odelo se sastojalo od suknenog gunja, oputnih opanaka i rubine, u kući otkane i sašivene. Kao luksuz imućniji muškarci imali su srebrne toke na prsima. Žene i devojke iz imućnijih kuća na selu, nosile su na grudima "prišav".To su bili cvancike i taliri, prišiveni na komadu tkanine i to se na prsima nosilo. Djerdane od dukata nosile su samo varoške žene i devojke. Jedan djerdan imao je 30-80 dukata. Zimi su žene na selima nosile preko odjela jelek i sukneni gunj.

[ Generalna ] 18 Novembar, 2014 16:11

Tiho veselje....

"Oženio čovek sina prvenca", ali svatovi se nisu veselili jer su znali da noćas mlada mora spahiji da "svitli"..Jeli su i pili kao da je pogreb a ne svadba. Spahija je bio besan siledžija iz Bosanskog Petrovca a ovo njegovo selo beše na samoj granici sa Austrijom. Kad je noć pala, domaćin potera mladence u njihovu kuću a On se zaputi spahiji sa darovima i svećom. Domaćin mu izvadi sve što je doneo, skinu janje sa ražnja, onda uze sveću, zapali je na ognjištu,stade pred spahiju da "svitli", baš kako je mlada trebala.
Spahija posmatra i sav plamti...."Ama, hej, Vlaše, bivakan, dji je mlada?" ..Kod kuće je, čestiti aga, odgovori domaćin..."Ama, hej, beno Vlaše, ona mora menika da svitli ! i zagrcnu se od besa.."Evo večere aga, a ovo ja svitlim"..Kao u bunilu govori domaćin. Spahija u besu obori večeru i trže kuburu iza pasa. Pre nego uspe zapeti oroz na kuburi, domaćin ga udari ražnjem po glavi. Nesreća je htela da je bio ražanj sirov i da ga je domaćin udario sa debljim krajem. Pade spahija kao sveća, zakrklja i smiri se...
Domaćin pobeže kući, naredi da mora se bežati, i da ponesu najosnovnije..Čeljad prionu na posao i u samo svitanje predjoše u Liku....

[ Generalna ] 17 Novembar, 2014 20:57

Саможивци болест данашњице..

Да се разумемо, било их је увек, у свим системима и уређењима, али данас су надмашили све досадашње. Појава да има појединаца, који мисле само на себе и да вуку само себи, као да ће са собом понети на онај свет, врло је забрињавајућа и тражи стручно лечење..!
Уместо да се гледа шири интерес, посебно данас када су све вредности урушене (породица, отаџбина) настоји се бити себичан до корица, мислити само на себе као да поред нас нема више никог на овом свету..Зашто су људи алави, питам се већ дуго..? Која то "квачица" у мозгу, нас тера да мислимо само на себе и вучемо себи..Ово се односи на оне "ближе ватри", владаре наших судбина, живота..На новопечене "династије", где је основни циљ, своје удомити, док им положај то омогућава, а после како буде.
Саможивци, зло данашњице, разарају ово друштво спреда и отпозади али и по боковима...
Живим за дан када ће се ово друштво уредити и стати на пут саможивцима.

[ Generalna ] 07 Novembar, 2014 17:58

Почела је реприза серије о последњем Обреновићу и данас сам приметио један детаљ, један кадар...Приликом испраћаја Краља Милана у Беч на железничкој станици, министар Генчић обраћа се официру пратиоцу Краља, речима.."Ви знате за пороке његовог величанства те Вас молим, да га сачувате од искушења"...
Ове речи "сачувати неког од искушења", дале су ми повод да напишем ову објаву.. Да ли се неко може заиста сачувати од искушења, па макар то био и један Краљ ?
[ Generalna ] 02 Novembar, 2014 19:36
Ponekad zalutam u prošlost, vidim slike toga doba..Dečja radost na sve strane..Ulazimo u dvorišta kad nam nešto zatreba, tudja dovorišta a u stvari naša..Uzimam bicikl, odlazim do obližnje radnje..Komšiji nešto zatrebalo i tako još koji put na dan..Ništa nije bilo teško.
Ispred svake kuće ona drvena klupica, gde sede danju stariji ljudi a kada padne mračak onda njihova mesta "zauzimaju" mladi..Radjaju se ljubavi one dečje, najiskrenije, sedenje i priča dok "ne preteramo" i tad se čuje dozivanje roditelja da je vreme da se udje unutra.
Ponekad zalutam u prošlost...Prošlost gde se delilo na ravne časti bez gledanja ko je kakve mogućnosti. I onaj ko nije imao, nije se osećao manje vrednim..A onaj ko je imao više, nije se time hvalio. 
Ponekad zalutam u prošlost....Ponekad....