Petar Popović Pecija...
Najčuveniji hajduk polovinom 19 veka u Krupskom kraju. Rodio se u Buševiću oko 1826 godine. Odrastao je sa stricem koji ga je svačemu učio i naučio, preslicu šarati, gusle sadeljati, konja jahati i pticu u letu iz puške ubiti. Posle smrti strica od ruke muslimana i njegove osvete, odmetnuo se u šumu jer povratka više nije bilo. Krstario je kroz više nahija i svetio se gde god je čuo za neko nasilje.
Kad je jednom čuo da se iz Krajine šalje u Stambol 17 hrišćana na robiju, On nadje 2-3 pogodna druga i po dolasku pratnje, pripucaše, neki turci izginu a neki pobegoše. Pecija oslobodi nesretnike i oni se raspu kod koji.
Godine 1858 godine buknula je Duljanska buna, koja je u krvi ugušena, medjutim Pecija je ostao u šumi da brani nezaštićenu raju. Velika potera suzila mu je obruč i biva živ uhvaćen i bačen u Bihaćku tamnicu. Pecija je oteran u Tursku gde se za njega zainteresovao ruski konzul i uz novce uspeo je da ga spase.
Na sam početak bosanske bune od 1875 godine, otišao je u Bosansku krajinu i u borbama poginuo.