Život za turske vlade...
Kuće su bile kolibe ili brvnare sopstvene izrade, pokrivene slamom ili bujadi. Hrana je bila hleb i varen pasulj. Vaspitanje se dobijalo od majke i gusala. Odelo se sastojalo od suknenog gunja, oputnih opanaka i rubine, u kući otkane i sašivene. Kao luksuz imućniji muškarci imali su srebrne toke na prsima. Žene i devojke iz imućnijih kuća na selu, nosile su na grudima "prišav".To su bili cvancike i taliri, prišiveni na komadu tkanine i to se na prsima nosilo. Djerdane od dukata nosile su samo varoške žene i devojke. Jedan djerdan imao je 30-80 dukata. Zimi su žene na selima nosile preko odjela jelek i sukneni gunj.
Tiho veselje....
"Oženio čovek sina prvenca", ali svatovi se nisu veselili jer su znali da noćas mlada mora spahiji da "svitli"..Jeli su i pili kao da je pogreb a ne svadba. Spahija je bio besan siledžija iz Bosanskog Petrovca a ovo njegovo selo beše na samoj granici sa Austrijom. Kad je noć pala, domaćin potera mladence u njihovu kuću a On se zaputi spahiji sa darovima i svećom. Domaćin mu izvadi sve što je doneo, skinu janje sa ražnja, onda uze sveću, zapali je na ognjištu,stade pred spahiju da "svitli", baš kako je mlada trebala.
Spahija posmatra i sav plamti...."Ama, hej, Vlaše, bivakan, dji je mlada?" ..Kod kuće je, čestiti aga, odgovori domaćin..."Ama, hej, beno Vlaše, ona mora menika da svitli ! i zagrcnu se od besa.."Evo večere aga, a ovo ja svitlim"..Kao u bunilu govori domaćin. Spahija u besu obori večeru i trže kuburu iza pasa. Pre nego uspe zapeti oroz na kuburi, domaćin ga udari ražnjem po glavi. Nesreća je htela da je bio ražanj sirov i da ga je domaćin udario sa debljim krajem. Pade spahija kao sveća, zakrklja i smiri se...
Domaćin pobeže kući, naredi da mora se bežati, i da ponesu najosnovnije..Čeljad prionu na posao i u samo svitanje predjoše u Liku....
