Za sreću malo treba...
Malo truda, parče slobode
i jedna klupa...
Jedna usamljena klupa
za srca dva.
Te duše dve na usamljenoj
klupi... Dodiri, pogledi...
Govor usana i razmena
nežnosti činila je lepotu
trenutka srca dva...
Za sreću malo treba...
Uveriše se duše dve
i vreme koje je stalo...
A, Oni.. U svetu svom
i tišinom emocija krče
put ka sreći...