[ Generalna ] 22 Oktobar, 2016 09:18

Danima već po Novom Sadu nebo paraju avioni, helikopteri, pretpostavljam da se pripremaju za paradu povodom Dana oslobođenja grada i uvežbavaju radnje i postupke kako bi to sve u finalnom danu bilo na nivou. Ne znam, šta bih rekao a da je pametno, posmatrajući sve to, uključujući i prolaz vojnih vozila kroz grad, tutnjavu bulevarima, a opet, ne bih da izazovem lavinu replika i koje čega!

Primećujem kako koja godina dolazi, da sve to nije više kako je bilo i da gubi svoj pravi smisao i identitet. Slažem se da treba obeležiti Dan kada su gradovi, mesta dobili svoju slobodu, koja je krvlju izvojevana uz zahvalnost „tim“ ljudima iz toga doba, koji su nam omogućili slobodu, potonju, što je potrajala dobrih 45 godina. Upravo obeležavanja u tim godinama imalo je onaj svoj pravi i pun smisao, ali kako su se približavale 90-sete godine i potom rat, parade nemaju onaj sjaj kao iz tih ranijih perioda. Mnogo toga se promenilo od tih ranijih godina, do ovih sadašnjih i to jako mnogo uključujući i same učesnike – oslobodioce – koji su sada u 9 i 10 deceniji života…

Mnoge okolnosti nisu iste, živimo u drugačijem uređenju zemlje, nije više ono socijalističko (gde su parade imale pun smisao) već u kapitalističkom uređenju, gde upravo dominiraju sile protiv kojih su se ti naši ondašnji oslobodioci borili. Što je još neugodnije, te zemlje postale su motor razvoja Evrope, od kojih Mi zavisimo i onda kada treba održati „govor“ povodom događaja iz te prošlosti, nadležni, moraju birati reči u stilu: „Ne smemo zaboraviti sećanja na vreme kada smo dobili slobodu“, ili „Nećemo zaboraviti naše junake, ali moramo gledati u budućnost“, ili „To su bili ondašnji neprijatelji, ondašnji nemci, a sada su to neki drugi nemci i nisu oni krivi, što je onda onako bilo“. I tako, biraju se reči, da se ne bi gurnuo prst u oko Nemačkoj, motoru razvoja Evrope, ali i bojazan da će nam zalupiti vrata evro-integracija ili neće niko doći da otvori fabriku i tako nam narod ostane bez leba ?

Događaj od pre 7 decenija, osećam da se sada minimizira (moje slobodno uverenje, koje ne mora biti tačno), jer i obeležja su drugačija, nema više petokrake, pod kojom su se borili naši junaci, nema više ni socijalizma, a podela sve više i više po raznim osnovama, i onda u takvim okolnostima, postavlja se pitanje, kako to sve obeležiti a da „Vuci budu siti a ovce na broju“, što bi se reklo, da svi budu zadovoljni. Teško… Po mom mišljenju. Sinoć gledam film o stradanju naroda i đaka u Kragujevcu, crno beli, glumci mladi iz onih doba, i onda u vestima, osvrt u smislu broja nastradalih, pa tako više niko ne pominje cifru od 6-7 hiljada, koja je figurirala dok je postojao sistem koji više ne postoji, već sada, voditelji kažu: „Ubijeno je više hiljada ljudi“… to znači može biti 2-3 hiljade npr. Tako da i ovaj „detalj“, dovoljno govori, koliko stvari još nisu izučene ni posle ovih 7 decenija od krvavih događaja.

Nisam protiv Parada, da se razumemo, ali moglo je to sve biti daleko lepše i diskretnije organizovano, bez buke, tutnjave i slično. Još teže je političarima na visokim položajima kada treba održati prigodan govor jer to su sada naši prijatelji, tako da nije to više TO i ono što pamtim Ja i moje generacije a naročito one poratne.
[ Generalna ] 08 Oktobar, 2016 16:53

У последње време, све чешће користим реч у "моје време", као да то моје време некоме сада нешто значи, поготово младим нараштајима.

Баш као и прича генерација старијих, пре мене, јер и они су имали неко своје време. Ја сам слушао од њих, то њихово време, нешто усвојио, а нешто из пристојности "саслушао" и пропустио на друго уво !, али и то је нешто, у односу на данашње генерације, које нису нешто расположене за слушање времена пре њих. Да не испадне, да сам строг и осуђујући, имам подељене осећаје, тј. део саслуша и нешто усвоји, а део младих, поступи слично као и Ја, када је слушао старије генерације, и није много се обазирао. Неко је рекао сигурно: "Шта овај маторац нама тупи, паметује"?... Осећам, по њиховим погледима, реакцијама, дозу нелагоде, дозу лица које је прегазило време, јер данас су нова схватања и стремљења, мени не баш схватљива. Често их посматрам, онако скенирам, радње и поступке како у јавном превозу, тако на улици, јавном објекту и тражим у њима "себе" и оно што бих ја урадио у датој ситуацији у бусу, на улици или на неком јавном месту, то не видим код њих, да би то исто тако урадили. Далеко од тога, да сви морамо бити исти, али је проблем или моја ширина погледа или њихова "ограниченост" и слаба моћ да мало даље виде ! Моји, и осећаји, ајде да кажем дела младих нису исти, немају исту манифестацију, и одмах помислим: "Да ли им мајке, очеви, баке и деке, нешто кажу и сугеришу, како се треба понашати и поступати" ! Мислим да не, или недовољно, али ни ти родитељи нису криви, јер раде, муче се по цео дан да прехране породице, те и то треба разумети.

Све сам рекао, и ништа нисам рекао... Зависи од тачке гледања, разумевања и сагледавања свих делова, јер "моје време" је само моје и моје генерације а никако ово садашње "ново" време...