Slobina Pandorina kutija

У последње време, све чешће користим реч у "моје време", као да то моје време некоме сада нешто значи, поготово младим нараштајима.

Баш као и прича генерација старијих, пре мене, јер и они су имали неко своје време. Ја сам слушао од њих, то њихово време, нешто усвојио, а нешто из пристојности "саслушао" и пропустио на друго уво !, али и то је нешто, у односу на данашње генерације, које нису нешто расположене за слушање времена пре њих. Да не испадне, да сам строг и осуђујући, имам подељене осећаје, тј. део саслуша и нешто усвоји, а део младих, поступи слично као и Ја, када је слушао старије генерације, и није много се обазирао. Неко је рекао сигурно: "Шта овај маторац нама тупи, паметује"?... Осећам, по њиховим погледима, реакцијама, дозу нелагоде, дозу лица које је прегазило време, јер данас су нова схватања и стремљења, мени не баш схватљива. Често их посматрам, онако скенирам, радње и поступке како у јавном превозу, тако на улици, јавном објекту и тражим у њима "себе" и оно што бих ја урадио у датој ситуацији у бусу, на улици или на неком јавном месту, то не видим код њих, да би то исто тако урадили. Далеко од тога, да сви морамо бити исти, али је проблем или моја ширина погледа или њихова "ограниченост" и слаба моћ да мало даље виде ! Моји, и осећаји, ајде да кажем дела младих нису исти, немају исту манифестацију, и одмах помислим: "Да ли им мајке, очеви, баке и деке, нешто кажу и сугеришу, како се треба понашати и поступати" ! Мислим да не, или недовољно, али ни ти родитељи нису криви, јер раде, муче се по цео дан да прехране породице, те и то треба разумети.