[ Generalna ] 31 Januar, 2015 23:05

Mapa..

Danas sam saznao a nisam za to znao kako su se pravili razmeštaji i krojile sudbine ljudi gde će da žive..
Reč je o mestu Lešak koje je pripalo Kosovu a voljom jednog komunističkog revolucionara..Njegovo ime je Petar Stambolić i zarad obezbedjivanja glasova u tadašnjoj Saveznoj skupštini uradio je ovaj gest..Desilo se 1959 godine i od tada Lešak protiv volje meštana sada je u delu Kosova. Moćni revolucionar u doba komunističke vlasti, lako je to ostvario, bilo bi čudno da nije uspeo ! Narod tada niko ništa nije pitao, da li to želi ili ne ! Uostalom kao i sve odluke svojstvene tome režimu...Naredba i izvršenje bez da se iko pita..
Sada je dole jad i beda..Niko od sadašnjih političara nije se zainteresovao za taj deo, tako da ono što je uradjeno 1959 godine, pa potom dolazi Jedan ustav, pa pad Rankovića i novi Ustav iz 1974 godine, učinili su da sve ide u sasvim drugom smeru..Posebno taj Ustav iz 1974 godine, učinio je da imamo Kosovo sa statusom države u državi...
Svi su se tada bojali tih 50-60-tih godina Vojvodine, ali ćorak..Na Kosovo, tada na tom mislim drugom Plenumu partije, nije bilo značaja, ali sada se pokazalo da je u stvari prava opasnost baš bila Kosovo i to je sada stvarnost...

[ Generalna ] 30 Januar, 2015 22:09
Prijatno okruženje, netaknuta priroda, puno zelenila, čist i oštar planinski vazduh jedan su od važnih preduslova pozitvnih misli i zdravog života...Udahnuti taj oštar planinski vazduh, zlata je vredan a osećaj moćan. To je onaj osećaj kada sve oko vas odiše čistoćom, to je ona nevina čistoća miljama udaljena od dima iz cigareta i ostalog poroka...Pitate se gde to ima ? Ipak ima...Na radost svih onih koji poštuju zdrav život a time i pozitivnost...U zemlji Srbiji još uvek žubori voda, cvrkuću ptice i živi život i bogu hvala da je tako, uprkos svim preprekama i mogućim teškoćama..Dosta njih nije više u rodnoj grudi, žive i gledaju neku drugu prirodu, neki drugi svet..Gledaju planinske predele i sećaju se nekog svog "živopisnog kutka", svog brda i doline, tek da ne zaborave odakle su potekli...
[ Generalna ] 28 Januar, 2015 20:11
Vratiti osmeh na lice postaje svaki dan sve teže. Taj jedan mali, obični osmeh postaje nemoguća misija. Toliko je redak, da prosto zavidimo onima koji ga imaju i to ispoljavaju. Videti prijatelja ili prijateljicu u problemu, sa tužnim licem i suzama u očima ne može vas ostaviti ravnodušnim. Pomoći, saslušati, utešiti, uliti nadu u bolje, je najmanje što se može uraditi..I to malo, ta lepa reč i samo slušanje zlata su vredni. Kad vam je prijatelj i draga osoba u problemu, onda ni Mi, ne možemo se prijatno osećati jer njihova tuga i bol postaju i deo nas..Svako ko ima tu spoznaju položio je ispit ljudskosti i zna da poštuje tudju nevolju.
[ Generalna ] 27 Januar, 2015 22:25

 

Dva dečaka iz ulice, komšije..Bole malo mladji a Mile neku godinu stariji. Njihovo detinjstvo, igra u pašini, odeće oskudne..Više goli i bosi nego odeveni. To im nije smetalo da žive život nekog lepog i skromnog vremena i bezbednog, što je za današnje doba nemoguća misija.
Bole beše, em mladji, malo sitniji, plave kose i očiju bademastih, naravi tihe a za razliku od njega Mile je oličenje malo starijeg "mangupčića", jače konstitucije sa oštrom crnom kosom čije šiške gotovo da su upadale u njegove zelene oči. Mile kao malo stariji uvek je nastojao da bude u centru pažnje, da isturi svoju snagu, da se pokaže, da pokaže ko je u stvari "glavni"..Mirni Bole, nije se mnogo opirao, puštao je Mila i kada nije bio u pravu, puštao ga je da misli da jeste, a ovaj se samo sokolio ..Ali sve ima svoj kraj i vreme strpljenja...
Deca kao deca, čarka za čas se desi i to se onda rešavalo rvanjem...Ko će koga oboriti na ledja u jednoj "čistoj" borbi, pa kom obojci kom opanci..Bilo je to rušenje Davida i Golijata..Nećete verovati ali "slabi i sitniji" Bole uspeo je mangupa Mila da obori na ledja i da mu obe ruke čvrsto drži u visini iznad glave, kao kad rukometni golman drži ruke u položaju kad se tim brani...Mile oboren na ledja a Bole ga opkoračio gotovo sednuvši na njegov mali stomak, sa razapetim rukama oko glave..Označio je i pobednika Boleta..Milu, nije bilo pravo ali posle toga nije više "zbijao šale na tudj račun" i nije druga gledao kao do tada..
Naravno...Za kratko vreme, kao da ništa nije bilo..Jer to je sve bilo dečje, čas lepo, čas napeto..i tako sve po redu...Tu idilu, sa pojavom "mračka" prekidaju, očevi i majke, dozivajući ih da udju u kuću..I tako do novoga dana, do novih igrarija i novih doživljaja.

[ Generalna ] 23 Januar, 2015 19:09

Fudbalska utakmica - 1975..6-7 god..

Glavni akteri momci rodjeni 50-tih godina, jaki, mladi i puni pozitivne energije, vedrog duha i optimizma. To je doba, kada vam je sve potaman, ništa vam nije teško i mrsko da uradite.Kad si mlad tada je ceo svet vaš, govorilo se tada iz usta starijih čika..
Jednom prilikom upriličen je fudbalski meč dva dela grada. Jednu ekipu činili su oni koji su živeli u "Srpskom kraju", a drugu ekipu, momci sa "Vašarišta"..Utakmica je odigrana jednog vikenda polovinom 70-tih godina na igralištu sa velikim golovima u školskom dvorištu škole Jerković..Delovaće ovo nekome sa sadašnje tačke gledišta malo neobično, ali eto desilo se, momci se okupili, utakmica protekla u lepoj atmosferi, borba srčana jer ipak Oni su predstavljali svoj kraj, svoje ulice, svoje porodice i komšije.Valjalo je osvetlati obraz i ostaviti srce na terenu..Kao mali gledao sam tu utakmicu sa strane uz prisustvo publike koja je došla da vidi mladost na jednom mestu u lepoj atmosferi...Kao da se igra neki prvenstveni meč..A sad kad malo bolje premotam film, naroda beše čak više nego što sada prisustvuje na nekoj utakmici nižeg ranga. 
Rezultata se ne sećam, davno je bilo..Da li je pobedio Srpski kraj ili Vašarište..Ma, to uopšte nije ni bitno, već lepo popodne i druženje i zajedničko evociranje toka meča, jer momci su se manje više i poznavali.
Nadam se da Vam se ova priča dopala,. i da se neko i prepoznao u svojoj sredini na ovaj ili sličan način...

[ Generalna ] 21 Januar, 2015 22:10

 

Doživljaja beše dosta...Ali ovo što se dogadjalo u vreme detinjstva i nekog početnog odrastanja, ostavilo je upečatljiv trag i sećanje dok čovek živi.
Osećaj kad te roditelj budi u ponoć, odlazak sa ocem u mrkloj noći pred Mlin....Stajanje u redu sa ostalim narodom, ostaje zauvek urezano u meni. Bile su to krajnje 60-te i početne 70-te godine, godine oskudnog života i svega što je pratilo to doba..Da mi je neko rekao da ću tada morati kao mali da ustanem u ponoć ili posle ponoći, rekao bih mu da je lud ! Ali stvarnost je bila takva..Skupi se poduži red, narod šarolike starosne strukture, uglavnom stariji ljudi i žene i Ja kao dete sa njima..
Noć sporo prolazi...Narod nešto izmedju sebe razgovara, sve se svodi na to: "da li će biti mekinja"..Potom počinje da se širi miris sveže pečenog hleba iz "državnog mlina"..I huk noćnog voza, jer je pruga neposredno blizu mlina..
Kako počinje da sviće, zebnja oko srca sve veća...Red je već uveliko oformljen i čekamo da Magacioner otvori šaltersko prozorče i saopšti ono za čega smo došli i stajali celu noć..
Vest tada beše loša.."Danas nema mekinja, dodjite sutra"...
Razilazimo se, svako na svoju stranu, ćutke i misli selimo ka sutrašnjem danu i istom dogadjaju..Kao mali, tada nisam imao o tome nikakav stav, niko me ništa i nije pitao, već sam budjen da idem bez objašnjenja jer nas dvojica, znači i džak više tih mekinja za domaćinstvo, tj. za svinje...
A, svinje, tada nema koja kuća a da ih nije držala....

[ Generalna ] 21 Januar, 2015 21:26
Moje mišljenje temeljim na bazi svoga iskustva kao djaka, sada davnih 7o-tih godina 20. veka. Čvrsta disciplina u roditeljskoj kući, siromaštvo, oskudica što u garderobi što u ostalim stvarima, pratile su moje detinjstvo, školovanje a mogu da potpišem i za sve ostale rodjene u tome dobu.
U školi i razredu uvek je bilo djaka nestašnih koja su se tukla, i to su svi znali...Mi ostali, nekad smo bili imuni a nekad i sami akteri nekih čarki..Kazna beše, po sećanju: Odlazak u ćošak, povlačenje za uvce, packe lenjirom po prstima i poziv da roditelj dodje u školu. Niko nije ni pomišljao da se buni i protivureči ili da izmakne ruke pa lenjir učiteljice "ode u prazno"..Kazna se stoički podnosila.
Danas se mešaju i brkaju dva pojma, a to su : Kažnjavanje i zlostavljanje dece. Zakonodavac oličen u nadležnim telima, ne pravi razliku izmedju toga i tu je glavni problem. JEDNO JE KAZNA, A ZLOSTAVA SASVIM NEŠTO DRUGO..
Kad uspeju da raščlane jedno od drugog i nepoistovećuju ta dva elementa stavljajući ih u istu ravan, onda možemo ozbiljno o ovoj temi govoriti.
Što pre raščiste šta je kazna a šta je zlostava, ova materija može biti kvalitetno uredjena.
[ Generalna ] 13 Januar, 2015 22:24

Da li smo sposobni...

Život čine sitne stvari, male stvari...Ono što se dešava u danu, satu..minutu. Lice leži na betonu, prolaznici ga obilaze..Nema odelo i kravatu, da ima..Svi bi pritrčali, ovako neki siromah, zapušten, ofucan..Pao i nema mu ko pomoći da ustane ? Obilaze ga kao da je šugav ! Setih se tako ptice slomljenog krila..Da li bi se setili i uzeli pticu slomljenog krila i odneli u stan ili kuću ? Ili bi je obišli kao i onoga siromaha "bez odela i kravate"...
Da li smo sposobni učiniti ove dve male i sitne stvari i spasiti živote..Učiniti plemenito delo, ili bi zaokupljeni našim dilemama i problemima, samo produžili dalje..
Ovo su pitanja za svakoga od nas da se zamisli..I da u datoj situaciji učini ljudsko delo...Onaj odozgo sve to posmatra i budimo sigurni da neće ostati ravnodušan kad dodje vreme da se "nagradi ili kazni"..

[ Generalna ] 10 Januar, 2015 20:19

Dizanje ruke...!

U poslednje vreme, učestale su pojave smrtnih ishoda na način koji je surov i potiče od lica koja imaju duševne probleme. Ta lica ili su izašli "kao izlečeni", pa se ponovo vratili da počine nedelo ili su Ona koja nisu bila lečena pa počinila zločin.Ta što su bila na lečenju pa se vode kao izlečena a opet su počinila zločin, pitanje je da li su uopšte i bila izlečena i ko ih je pustio da slobodno šetaju i koji je kriterijum da su sposobna za normalan život ? Ona druga lica su još veći problem...Zločin iz "čista mira" i onda se Mi svi iščudjavamo, otkud sad to ??
Nije ništa samo došlo od sebe..Problem je u nama jer kada osetimo neku krizu, odmah treba otići do izabranog lekara i tražiti uput za Psihijatra..To je put da se spreči ono što posle nastaje..Ali, ljudima je sramota da se jave psihijatrima, i priznaju da su bolesni i da im neka "kvačica" u glavi popušta.Pored odlaska psihijatru, osnov za uspeh lečenja je svakako porodica i to prijatno okruženje..Sa podrškom porodice i prihvatanjem lečenja, šanse za uspeh su velike.
Nisam stručnjak u ovoj oblasti, ali mislim da odlazak kod psihijatra odmah i na vreme može, da predupredi ono što kasnije bude tragično.

[ Generalna ] 10 Januar, 2015 19:54

Fenomen "Klimoglavac"...

Pitate se, o čemu je reč...I šta hoću da kažem ! Pa ne treba biti mnogo mudar i shvatiti suštinu. Suština je da je taj fenomen ušao na velika vrata u naš politički život.
Da li je samo jedan ili većina ili svi, i nije toliko važno..Klimoglavci su svuda oko nas, bilo da je partija parlamentarna, bilo da je ispod crte.Ono što posebno odaje ružnu sliku po završetku skupa, bilo najvišeg ili najnižeg nivoa je pojava "hrabrosti" i priča i komentari tipa.."Znaš neće to biti tako" ili "To su samo puste želje" ili "Je si ga čuo kako priča"...Ali na tim istim skupovima, muva se ne čuje i sve biva po onom: "Kako predsednik kaže" !?
Ti koji su na ulici i van tih mesta gde su sastančili i gde su odjednom dobili hrabrost, su oni isti Klimoglavci, bez svoje reči i imanja svoga JA...Oni retki koji se usude da nešto kontra kažu i protivreče, odmah mogu da kupe kartu u izlaznom pravcu i da pokupe prnje, jer nisu više na "liniji šefa" ? Takvi odmah ili se toliko razočaraju pa odu i nestanu iz politike ili osnuju svoju opciju, gde im niko neće smetati..
Ali samo do pojave nekog novog koji neće biti "klimoglavac"..

[ Generalna ] 10 Januar, 2015 19:53

Iskrenost, šta to beše !

Iskreno javi se !
Iako ušuškano u svoj oklop
traži svoje mesto..Mesto pod
suncem ovoga neba.

Iskreno javi se !
Ne stidi se, uvek si
dobrodošlo, ma gde bilo i 
nalazilo se...

Iskreno javi se !
Sada si više nego ikad
potrebno...U svetu laži,
prevara, tvoja moć mora
nadjačati sve poroke..

Iskreno javi se !...

[ Generalna ] 10 Januar, 2015 19:52

Bledi li dobrota !

Bilo jutro, dan ili noć.. Dobrota ne zna
za podele..Dobrota je uvek....
Kada treba pomoći i učiniti dobro delo.
Dobrota je u duši čoveka, koji zna da
oseća i poštuje sve one koji su u nevolji..

Dobrotu svako ima, samo ili je ne prepozna
ili nije bio u situaciji da je primeni..Ili je 
primenio a da nije tome pažnju pridavao...

Najiskrenija je ona dobrota..Dobrota u
tišini, bez ikoga da zna...Samo oni
kojima je potrebna...Bez hvale i slikanja...

Bledi li dobrota u današnje vreme..Ne.. Samo
se primenjuje, nekad tiho a nekad i "da se zna i istakne"..
Ja sam ipak za ovu dobrotu u Tišini...

[ Generalna ] 04 Januar, 2015 13:22

Prvo kuvanje...

U ovoj godini prvo kuvanje počelo je nešto posle 11 sati i izbor je pao na pasulj..Poreklo mi kordunaško, pa nije bilo teško napraviti izbor koje jelo na kašiku prvo spremiti. Ipak je od sastojaka vrlo siromašno sa malom kožuricom, neizostavnim lukom, malo šargarepe i pred kraj ubaciću jedan krompir i to bilo bilo sve za ovo prvo kuvanje..Ako je po vrednosti sastojaka onda će ovo biti ista godina ako ne i gora sa malim izborom kvalitetnih sastojaka za pasulj.
Iako nema rebara, niti slanine, niti paprike..Ovo lepo miriši a miris se širi čak do ulice okovane hladnim vazduhom....Idem da obidjem i promešam...

[ Generalna ] 04 Januar, 2015 13:21
Predsedavanje....
Opet naivno pomislih da to što smo Predsedavajući misije OEBS-a da će biti od koristi za našu zemlju a posebno sam mislio da na Kosmetu možemo učiniti više nego do sada. Kad ono u suštini znači da smo sebi još više vezali ruke i da ćemo morati raditi i ono što ne volimo a to su sve one aktivnosti koje zapad radi i sada kada smo u tom kolu tu nema više povratka. Mislim pre svega na organizovanje NATO konferencije i kasnije opet na onu gej paradu. Pošto smo predsedavajući, sada ništa ne smemo odbiti jer bi se to kosilo sa organizacijom gde smo "glavni" tokom 2015 godine.
Tako da mesta za hvaljenje u suštini i nema..Već ono što je uvedeno u praksu sada mi to nastavljamo dalje...
[ Generalna ] 04 Januar, 2015 13:20
Čiji je Nikola Tesla...
Svojatanje Nikole Tesle poprima ozbiljne razmere, ali evo jednog dokaza čiji je Tesla zapravo. U pismu upućenom uredniku magazina "Kanzas" od 11. juna 1921 godine, stoji doslovce ovako:
"Drago mi je što se interesujete za mene, ali moram da vas obavestim da sam ja Srbin, a verujem da je greška u vašem listu otuda što je provincija u kojoj sam rodjen danas pod Austrougarskom, pa je novinar verovatno zaključio da sam ja Austrijanac. Ne! Ja sam uvek bio Srbin" !