Moje mišljenje temeljim na bazi svoga iskustva kao djaka, sada davnih 7o-tih godina 20. veka. Čvrsta disciplina u roditeljskoj kući, siromaštvo, oskudica što u garderobi što u ostalim stvarima, pratile su moje detinjstvo, školovanje a mogu da potpišem i za sve ostale rodjene u tome dobu.
U školi i razredu uvek je bilo djaka nestašnih koja su se tukla, i to su svi znali...Mi ostali, nekad smo bili imuni a nekad i sami akteri nekih čarki..Kazna beše, po sećanju: Odlazak u ćošak, povlačenje za uvce, packe lenjirom po prstima i poziv da roditelj dodje u školu. Niko nije ni pomišljao da se buni i protivureči ili da izmakne ruke pa lenjir učiteljice "ode u prazno"..Kazna se stoički podnosila.
Danas se mešaju i brkaju dva pojma, a to su : Kažnjavanje i zlostavljanje dece. Zakonodavac oličen u nadležnim telima, ne pravi razliku izmedju toga i tu je glavni problem. JEDNO JE KAZNA, A ZLOSTAVA SASVIM NEŠTO DRUGO..
Kad uspeju da raščlane jedno od drugog i nepoistovećuju ta dva elementa stavljajući ih u istu ravan, onda možemo ozbiljno o ovoj temi govoriti.
Što pre raščiste šta je kazna a šta je zlostava, ova materija može biti kvalitetno uredjena.