[ Generalna ] 03 Jun, 2017 09:05

Događaj koji se desio pre skoro dva veka, dao mi je inspiraciju da napišem tekst o radu po kućama, spremanju, sa mogućim „opasnostima“ koje mogu proisteći. Poznajem dosta žena koje spremanjem zarađuju za hleb, ili uz svoj posao dodatno. Svaki dinar zarađen puno znači za kućni budžet, tako da je o tome izlišno komentarisati. Taj posao rade osobe koje su, manje-više, zaposlene preko nekih agencija za održavanje čistoće, kako stambenih zgrada, tako i poslovnih prostora, pa kako već imaju „određenu“ preporuku, često se angažuju kod privatnih lica da rade i spremaju u njihovim kućama i stanovima. A, šta se to desilo što mi je dalo nadahnuće da napišem tekst, sada ću vam napisati...

Za vreme Turaka, svi seljaci su živeli na „turskoj zemlji“ po beglučkom sistemu. Po dva dana u nedelji, argatovali su spahiji na spahijskoj zemlji. Teško je opisati sve strahote što ih je narod proživeo u sistemu beglučenja. I žene su morale beglučiti. Na jednom od beglučenja, desio se sledeći događaj.

Ružica je bila lepa i stasita žena, popadija iz kuće porodice Stojakovića. Određena je bila da pomogne u kuhinji na čardaku koji je spahija imao na selu. Dok je popadija Ružica razvijala „jufke“ i pekla ih na vrućem saču, bila je napadnuta od jednog  silnika. Da bi izbegla sramotu i nesreću, skočila je kroz prozor. Od tog skoka se povredila i patila celoga života. Tužiti se nije imala kome. Ljudi su imali samo dva načina odbrane: hajduci ili vatra. U šumama je uvek bilo hajduka i čim bi hajduci čuli za neko zverstvo, silnik je plaćao glavom. Drugi način odmazde je bila „vatra“. Kad bezobrazan spahija u jesen napuni  žitnice, posadjeva seno, slamu i drugo i nađe se tamna, burna, vetrovita noć, onaj u dno duše uvređeni  očajnik ide sa čakmakom, kremenom i trudom, pali sve... Turska vlast je pokušavala da to onemogući kaznama, ali je to izazivalo bežanje i raseljavanje seljaka pa je zemlja godinama ležala neobrađena i Turci gladni.

Kucajući ovaj tekst, razmišljam o današnjici, pokušavam neku paralelu povući, jer ipak veliki je vremenski razmak od gotovo dva veka i načina da li ovakvih situacija ima danas dok naše majke, sestre, žene spremaju u nekim stanovima i kućama... Kroz glavu mi prolazi zamišljena slika kako žena dolazi u stan da sprema, prethodno se dogovorila sa gazdama i onda u stanu zatiče glavu kuće, gazdu, koji, eto, tu naišao slučajno, jer tamo gde je nameravao da ide nešto je iskrslo, pa da uzme nešto iz stana, onako, čisto reda-radi. Od  fizičkog izgleda radnice zavisi da li će je gazda „spopasti“ i pokušati prisiliti na seks i njene moći da se odupre, odbrani, jer sirota žena je došla da zaradi za hleb, te joj je do seksa stalo kao do lanjskog snega. Zamišljam npr. 5-ti sprat, gazda nasrće, žena se brani... Može da vrišti pa da je neko čuje, može da se bori, da mu izgrebe lice, pruži otpor i sve učini da ostane netaknuta.

Popadija je skočila, čast odbranila, ostala bogalj... Danas je sve mnogo drugačije, nema više „turaka,“ nema beglučenja, ali nasilnika ima, samo u drugačijem obliku.

[ Generalna ] 03 Jun, 2017 08:54

U ovom drugom, završnom delu, sledi osvrt na preostala četiri Ustava, sa karakteristikama koje sadrže.

5) Ustav iz 1901. godine - "Aprilski" -

Po dolasku na presto kralj Aleksandar je nemogavši ali i ne želeći da vlada u parlamentarizmu, svojim drugim državnim udarom, obustavio Radikalski ustav iz 1888. godine i vratio u poredak Ustav od 1869. godine, napustivši načelo monarhijskog parlamentarizma. Ustav iz 1901. godine, "Aprilski" oktroisao je kralj Aleksandar pritisnut unutrašnjim i spoljnopolitičkim problemima. Nemogućnost sticanja velikog saveznika, nepopularna ženidba, smrt oca, neprijateljski nastrojeni radikali, javno mnjenje, jesu razlozi kraljeve odluke da podari ustav. Taj ustav bio je iskorak u prošlost, Vlada nije bila parlamentarna već monarhova - sam je postavlja i smenjuje. Nazadne karakteristike ogledale su se u ograničavanju građanskih prava i sloboda kao i u izostavljanju ustanove Velike narodne skupštine. Ustav je bio "krpež bez mnogo jedinstva".

6) Ustav iz 1903. godine...

Ovaj ustav je donet nakon što se, po Majskom prevratu, rasprava o novom ustavu svršila odlukom da se vrati Radikalski ustav iz 1888. godine, tj. da se reaktivira. Ipak u odnosu na Radikalski ustav izvršen je nemali broj izmena (42), ali su osnovne odredbe ostale iste. Ustav je donet 5. juna 1903. godine, poštovanjem važeće procedure. Tim ustavom je monarhova vlast još više ograničena, a parlamentarna vlada potpuno je preuzela rukovođenje državom. Više nije bilo sile i moći oličene u kraljevskoj vlasti. Poslednji Ustav monarhističke Srbije oslobodio je političku energiju građanstva i celoga društva omogućivši puni društveni i politički razvoj. Taj Ustav i njegov original iz 1888. godine pokazali su da u Srbiji u okviru monarhijskog uređenja, postoje osnovi slobodnog i demokratskog društva.

7) Ustav iz 1921. godine - "Vidovdanski" -

Do donošenja ovog ustava nastao je period koji se zvao "državnopravni provizorijum". U tom prelaznom periodu vršene su pripreme za donošenje najvišeg akta. Politički značaj budućeg akta usijavao je javnu scenu Kraljevine gde su jedni odbacivali konstruktivnost a drugi stajali na svojim vizijama ustava. Pre donošenja ustava u toj mladoj i krhkoj državi, stvorene su dve čvrste pozicije. Jedna - srpska - i druga koja je tražila federalno ili konfederalno uređenje. Taj rascep se širio, retko stagnirao i smanjivao, te je trajao koliko i Kraljevina. Ustav je donet tesnom i osporavanom većinom, značio je pobedu opcije koja se zalagala za jedinstvenu, parlamentarnu monarhiju. Vidovdanski ustav je demokratski po načinu donošenja jer ga je izglasala Ustavotvorna skupština, i dobrim delom demokratski po osnovnim načelima. Ipak mehanizmi parlamentarnog sistema nisu uspeli da izgrade političke temelje kao što su stabilan višestranački sistem i poštovana podela vlasti. Nakon ubistva hrvatskih poslanika, kralj je ukinuo parlamentarizam i prigrabio svu vlast a Ustav je suspendovao. Obzirom da nije uspeo rezom da reši nastale političke, nacionalne suprotnosti, da suzbije separatne težnje, niti da troimeni narod integriše u Jugoslovene, kralj Aleksandar odlučuje da svoju apsolutnu vlast legalizuje ustavom...

8) Ustav iz 1931. godine - "Septembarski" -

Donesen 3. septembra 1931. godine, vratio je podelu vlasti ali zadržao brojne elemente diktature, promovišući kralja "zatočenikom narodnog jedinstva i državne celine, čuvarom njihovih svagdašnjih interesa"..Organizacijom vlasti po tom ustavu nisu prevaziđeni nedostaci dok je bio na snazi prethodni ustav. Kraljeva prevlast bila je ogromna i činilo ga je vlašću iznad vlasti. Ugasio je stare nacionalne građanske partije, označivši ih nosiocima političkih sukoba, a u međuvremenu i dalje su ostali loši srpsko-hrvatski odnosi. Stvarne podele vlasti po ovom ustavu bilo je jako malo. Septembarski ustav donet je nedemokratskim putem -kraljevim ukazom i protkan je apsolutizmom šefa države.

Smrću Kralja 1934. godine u Marselju, prekinut je kontinuitet lične vlasti, ali ne i tekovine u strukturi vlasti, koju je preuzelo namesništvo sa Pavlom Karađorđevićem na čelu. Pred kraj države revidiran je Ustav, donošenjem Uredbe o Banovini Hrvatskoj, a u cilju očuvanja države. Ova novina u podeli vlasti i teritorijalnoj organizaciji nije produžila život Kraljevini i Ustavu...

***** Ovim se završava osvrt na karakteristike Ustava iz doba Kneževine i Kraljevine Srbije, kao i perioda iz prve Jugoslovenske države.

 

Izvor podataka: Udžbenik "Načelo podele vlasti u Ustavnom razvoju Srbije" od prof. Slobodana Orlovića, sa Pravnog fakulteta iz Novog Sada.