Vratiti osmeh na lice postaje svaki dan sve teže. Taj jedan mali, obični osmeh postaje nemoguća misija. Toliko je redak, da prosto zavidimo onima koji ga imaju i to ispoljavaju. Videti prijatelja ili prijateljicu u problemu, sa tužnim licem i suzama u očima ne može vas ostaviti ravnodušnim. Pomoći, saslušati, utešiti, uliti nadu u bolje, je najmanje što se može uraditi..I to malo, ta lepa reč i samo slušanje zlata su vredni. Kad vam je prijatelj i draga osoba u problemu, onda ni Mi, ne možemo se prijatno osećati jer njihova tuga i bol postaju i deo nas..Svako ko ima tu spoznaju položio je ispit ljudskosti i zna da poštuje tudju nevolju.