Počinje Egzit, još jedan u nizu za sve ove prohujale godine. Iako nisam ljubitelj te vrste muzike, opšti je utisak je da se nametnuo i uspeo da pridobije svu potrebnu logistiku, kako sa lokala, tako i sa najvišeg mesta, sa državnog nivoa.

O kvalitetu muzike, izvođačima, teško da mogu nešto reći, jer nisam u tom fazonu, pa se neću ni truditi komentarisati. Očekuju se četiri dana manifestacije, sa puno mladih iz svih krajeva sveta, sa otežanim javnim prevozom a posebno strpljenje traži se od radnih ljudi, koji neće tako lako stići do svojih radnih mesta. Neko će ići i ranijem polasku u odnosu na ono uobičajeno, kako bi stigao na vreme do svoga radnog mesta. Za to vreme, kroz staklo autobusa, posmatraćemo mlade, kako se valjaju po prašini, spavaju, teturaju se, uz gomilu smeća koju ostave za sobom.
To su mladi iz onih razvijenih zapadnih zemalja, gde kultura cveta i gde nema papirića bacanog po njihovim ulicama, dvorištima i parkovima, ali ovde kod nas sve može... Sve prolazi i dopušta se upravo ono što u svojim uređenim zemljama ne bi ni pomislili da rade.

Za utehu je sledeća vest... Svi oni koji se brinu za bezbednost tvrđave kao objekta i da će se dodatno od buke urušavati i fasade otpadati, stiglo je iz zavoda za zaštitu spomenika objašnjenje kako glasna muzika po mišljenju stručnjaka ne može naškoditi vremešnoj tvrđavi i da svi oni koji misle drugačije, da nisu u pravu... Eto, mirno možemo sad spavati, jer nema opasnosti po građevinu, uz još jednu opasku, a to je po rečima organizatora da je tvrđava bila zapuštena i da niko tamo nije odlazio, a sada kako je Egzit, to je nju "probilo" i zahvaljujući toj manifestaciji, više nije sablasno prazna.
To nisam znao do sada, a sada i to znam tj. znamo...

Na kraju treba se naoružati strpljenjem i samo strpljenjem jer trebaće nam, pogotovo radnim ljudima u jutarnjim satima.
Strpljen spašen....