U ove kasne sate, prijatne letnje julske noći, setih se jedne pojave koja i nije retkost današnjice.

Naime, reč je o osobama koje nisu imali "leba da jedu" i "nije imao pas zašta da ih ujede" i onda došli do bogatstva, materijalne nezavisnosti, što bi se reklo "sada imaju" ali ni to nije problem. Problem je što su zaboravili prethodno stanje, i nemaju više taj osećaj, a ispred njih stoji lice, siromah, koje su isto to oni bili, dok nisu "ojačali"....

To me jako nervira, ta zaboravnost i nemaština i potom, postaju neko i nešto i gubljenje osećaja da cene sirotinju.