Slobina Pandorina kutija

Više nema ni onih jutarnjih "kafica" u pola šest..u radničkoj menzi socijalističkog doba..Dolazilo se čak pola sata ranije na posao..da se pripremi radnik, popije kafu ili čaj...razmene po koju reč od prethodnog dana ili vikenda..da se analiziraju fudbalske teme..ko je koga nadigrao i začikavanje na tu temu. Ničega toga više nema...više se ne dolazi ni "orno" na posao kao u tom socijalističkom dobu. Lica su namrštena od samog jutra, jer se ne zna na koju će nogu gazda ustati i da li ga smete i pogledati..a ako Vam uhvati mrki pogled, odmah pomisli da imate nešto protiv njega !!...nažalost svega ima.

Niti više ima radnika iz tog doba...nema ni osmeha na licu...IMA, ali kad se nostalgično vratimo u taj socijalistički period. 

Od kad smo počeli da živimo u kapitalističkom sistemu, na ulici sve više majki sa decom u naručju koja spavaju i prose, pa prošnja "solo" dece, a pijanaca na svakom koraku..!! Teturaju se po ulicama, sede ispred radnje gde im gazde plate i po koje pivo...saleću prolaznike..traže dinar za alkohol..Teško onim ženama koje imaju takve muževe u kući !!

U socijalističkom sistemu ovakvih dramatičnih pojava nije bilo, bar ih se ja ne sećam, a ako ih je i bilo onda je tu sistem zemlje bio efikasan...od hraniteljskih porodica, preko Centra za Socijalni rad...do prihvatilišta..Da nam nije  prvi čovek Socijalističke partije Srbije, rekao da živimo u kapitalizmu, ja to ne bih znao..!!