Slobina Pandorina kutija

 Ako zbog vetra ne može da se peca pomoću plovka, već samo  s olovom na dnu, teže je utvrditi da li je riba zagrizla. Postoje različiti načini da se to sazna.

Na primer, dobro može da posluži spajalica koja se provuče kroz olovo i obesi na najlon, između dve karike na štapu.

Na slici je spajalica i način upotrebe za svrhu pecanja :)

Ljudi ne vole teme koje se tiču bolesti. Ne kažem da ih ne čitaju, ali svakako nisu nešto što im naročito zaokupljuje pažnju. Tu i tamo iskoče tekstovi toga tipa koji su ipak dosta sumorni, te bude osećanja kako je nekome teško i svako sebe tu negde pronalazi. Tada uvidi da i ono što njega tišti ipak nije ništa naspram onoga što pojedinci imaju i sa čim se bore.

Dugo sam razmišljao o načinu kako da pristupim pisanju ovog teksta imajući u vidu svu složenost materije kao i načine kako se pojedinci nose sa istom. Svedoci smo u već dužem vremenskom periodu da se narod leči putem društvenih mreža. Najagilniji je svakako Tviter, koji ima svoju neku težinu prohodnosti u široke mase i svakako u osobe koje su od uticaja i veza. Znate i sami, da „tamo“ ima raznog sveta: Od običnog čoveka, do onih mnogo upućenih, preko sportista, glumaca, novinara do neizostavnih političara i lica na visokim položajima. Sve ovo ne pišem da bih tu mrežu reklamirao već zbog toga, što ljudi, na taj način traže rešenja za svoje zdravstvene muke koje su ih snašle.

Osoba o kojoj pišem, nema Tviter nalog i nije u tom stadijumu da traži pomoć putem te društvene mreže, ali ozbiljnost bolesti tu je na pragu.
……… “ Zdravo, šta radiš“… „Jel možeš da mi doneseš cigarete, nemam ih više, dođe mi da ujedam“… i tako unedogled. Iza sebe ima dugačak pušački staž koji danas uzima svoj danak. Uveliko se nalazi u šestoj deceniji života ali zdravlje je počelo da popušta i sva ozbiljnost tu je ispred nje. Nisu samo cigarete uzrok nedaća, već ima tu i naslednog faktora, pa u toj kombinaciji, sadašnje stanje upravo to oslikava. Posmatrao sam kako mnogo puši. Za kratko vreme napuni se pepeljara, skoro da pali jednu za drugom i za pola sata puna pepeljara ostataka, tih ispušaka. Bilo mi nezgodno da brojim te opuške, jer to mu dođe kao kad nekome brojiš zalogaje, ali svakako nisam mogao ostati ravnodušan, gledajući kako neko sebe SVESNO ubija. Sada me malo i grize savest, jer sam na indirektan način i Ja tome doprineo, kupujući joj cigarete ili donoseći (možda lepše zvuči) i na taj način doprineo da naruši zdravlje. Mada sam joj uvek govorio da ako ništa drugo smanji broj cigareta na najmanju meru. Uvek je govorila, da mora, i da oseća da škodi, ali nikako do „realizacije“ nije dolazilo. Potom su došla teža vremena, cigarete poskupile, pa se prešlo na kupovinu duvana, te motanje, i pravljenje na onu mašinicu. Tako je bilo jeftinije jer su ove „moderne“ postale skupe, jer za tili čas se popuši jedna paklica. U jednom trenutku došlo se do momenta da više nema kraja.

Nalaz lekara je angina pektoris, pa nešto kod srčanih zalizaka nije u redu, te treba da se ispita srce, vuče kateter itd… Pluća isto loša od tih prokletih cigareta. Ne može da se popne ni na prvi sprat a da se ne zadiše i ne optereti. Nisam imao snage da je do kraja saslušam, ali ovo je poslednji momenat da ostavi te proklete cigarete koje su, još više doprinele stanju u kome se nalazi. Deluje dosta uplašeno, zabrinuto. Ja imam osećaj griže savesti, što sam joj uopšte donosio cigarete i na taj način doprineo da naruši zdravlje.

Rastali smo se uz savet, da ako već ne može da ostavi duvan, da bar smanji. Ako pušiš 20, smanji na pola paklice, pa onda tu polu isto ispolaj i tako postepeno ostavi duvan. To sam joj rekao kao savet, dok sam krajičkom oka, snimio vrh kutije cigareta u džepu…
Nevešto je pokušala da ugura u mali džepić, da se ne vidi, ne toliko od mene, koliko od kolega na poslu da ne vide.

Tekst sam napisao inspirisan stvarnom situacijom jedne bliske osobe u nadi da će smoći snage da baci taj duvan i krene u zdraviju budućnost, da se tako izrazim.

 Jedan sovjetski pčelar je negde pročitao da se u košnici mogu izleći pilići. Naime, ako se jaja koja se nisu na vreme izlegla stave u košnicu, pod dejstvom temperature u pčelinjem gnezdu u vreme hranjenja potomstva, koja je istovetna s temperaturom kvočke, izleći će se pilići. Pčelar je to pokušao i uspelo mu je.

Na slici su pilići izleženi u košnici, a pored je, kao dokaz, podignuti ram.

Poljoprivrednik Miodrag Antić je o ovom fenomenu obavestio i veterinare, koji imaju svoja mišljenja o ovome, ali ne mogu biti potvrđena dok je krmača u životu. Po svoj prilici reč je o nekim anatomskim anomalijama, koji se utvrđuju prilikom pregleda mrtve svinje. Međutim, vlasnik krmače – rekorderke – ne želi da se odrekne, tj. zakolje, tako da istina kako se krmača mogla u razmaku od desetak dana, da se dva puta oprasi, ostaće tajna, bar još godinu dana.