Jasenovac je bio najveći i najsuroviji koncentracioni logor NDH-a, koji je kao sistem logora postojao čitavo vreme drugog svetskog rata. Ovo i slična mesta zločina bila su u službi interesa ustaša ali i fašizma. Uređivana su po uzoru na zloglasne konclogore Trećeg Rajha, što posebno važi za Jasenovac, u kojem su ustaše brutalnošću i svirepošću prema logorašima nadmašili svoje "učitelje". Primenjujući u Hrvatskoj rasističku teoriju o čistoći rase i nacije, odlučili su da istrebe sve Srbe, Židove, Cigane; odlučili su da istovremeno likvidiraju i sve Hrvate, koji su na bilo koji način ispoljili svoje protivfašističko raspoloženje.
Tako se za kratko vreme napuniše sve tamnice i zatvori. Metode genocida, zločina i terora, koje su sprovodili ustaše prepisane su iz već oprobanih nacističkih recepata. U novembru 1941. godine oni će ih ozakoniti posebnom odredbom, zasnivajući sve na tvrdnji da Hrvati nisu slovenskog porekla nego arijevci. U međuvremenu, od juna 1941. godine na području Jasenovca postoji prvi logor - Logor "Versajev", a od jula Logor Krapje. Krajem godine počinje formiranje Logora ili Ciglana, koji po funkciji ubrzo postaje centralni.
Zatočenici su bili razvrstani u dve kategorije:
- U prvu su spadali svi oni zatočenici koji su bili suđeni na kaznu upućivanja u sabirni logor za vreme koje je kraće od 3 godine. Namera je ustaša bila da iscrpe do krajnjih granica radnu snagu tih zatočenika, pa da ih zatim uklone, da načine mesta novim zatočenicima. Vrlo je mali broj ovih zatočenika, koji su pušteni kući nakon što su izdržali kaznu, a i ti su većinom kod kuće umirali od posledica patnji i bolesti, koje su dobili u logoru.
Tako su ka Jasenovcu krenule kolone muškaraca, žena i dece sa presudama, a češće bez njih - na hiljade, desetine i stotine hiljada... Mnogi nisu ni prošli kroz logorsku kapiju, nego su direktno iz transporta odvođeni na gubilišta - na Granik, preko Save u Gradinu. Prema spoljnom svetu to je bio radni logor, a stvarno to je bio likvidacioni centar. Ljudi doterani u ovaj logor, prema propagandi, u logoru će radom ispraviti svoje zablude i biti društveno korisni. Osnovni propagandni moto bio je : Rad na gradnji i izgradnji odbrambenog i odvodnog sistema Lonjskog i Mokrog polja. Štampa je u toku 1941-1942. godine izdašno obaveštavala javnost s kojim ciljem se vrši koncentracija ljudstva u području Jasenovac. Javnost je brzo prozrela prave razloge i postala svedokom istine.
Prilikom dolaska u Jasenovac grupu oko 300 zatočenika iz Sarajeva dočekali su ustaški stražari na železničkoj stanici i preuzeli celi transport. Svi su odvedeni u Jasenovac pred ustaški tabor. Komandant Ljubo Miloš vršio je proziv iz spiska koji je primio od sprovodnika. U transportu je bilo nekoliko seljaka sa Romanije u seljačkoj nošnji, pa su njih naročito tukli i vređali. Prilikom pretresa i oduzimanja stvari, čupali su brkove i brade zatvorenicima. Potom su držali govor da će svako ko se ne bude pridržavao "reda, rada i stege", biti kažnjen smrću. Posebno su upozoravali da se ne beži jer odavde ne može niko pobeći. Govorili su da svako ko bude imao dobro vladanje da će biti pušten kući. Njihove smo laži vrlo brzo otkrili kada smo ušli u krug Logora ili Ciglana (svedočanstvo Jakova Fincija)... Na svakom koraku su tukli, ubijali i mučili (svedočenje Franje Juratovca)... Čudilo nas je da čovek čoveka bez razloga može tako da maltretira (svedočenje Branka Katane)... Naveče, u Ciglani, je bio pravi boj. Tu nas je dočekalo 20-tak ustaša s batinama, te daskama, čime su nas pretukli na mrtvo (svedočenje Mustafe Begića).
Tako je počinjalo, a dani koji su sledili bili su dani bez povratka. Jer, posle prvih koraka, zatočenicima postaje jasno da ih čeka samo smrt, pre ili kasnije. Svaki je ustaša, počevši od Luburića, do poslednjeg stražara bio prema svakom zatočeniku svemoćan, imao pravo nad životom i smrti. U svako vreme, i po danu i po noći, i za vreme rada i odmora, mogao je svaki ustaša da ubije svakog zatočenika, a da o tome nikome ne polaže računa, pa da tu činjenicu čak i ne registruje.
Nastavlja se...
