Danas živimo morem siromaštva okruženim oko nas....kao nikad dosada a ostaje seta za dobrim starim vremenima..Vremenima ljudskog dostojanstva,uzdignutog čela...mira,sloge i ljubavi.Svako je imao svoje mesto pod suncem, svoje da kažem "parče neba"..svoj kutak gde je radio i stvarao.

Dolaskom takozvane "tranzicije" sve se raspršilo i postalo sumorno,teško...neizvesno.Neko se ipak brzo "kameleonski" prilagodio,neko slabo a dosta njih nikakako...i muku muče u sadašnjici.Oni koji nisu, voda im polako dolazi do grla...bore se da opstanu..to je borba za opstanak..Ko bude snalažljiv opstaće jer mesta ima samo  za JAKE a oni SLABI neka im je Bog u pomoći.