Noć je polako prekrila
krovove kuća…Jedna
usamljena duša hoda,
a blagi vetar mrsi joj
kosu, golica lice…

Sama je…
Opalo jesenje lišće,
šušti pod njenim laganim
koracima, uz preplitanje
boja i zvuka odmakle jeseni..

Tamna je noć…Ima neku
posebnu čar..Neobjašnjivo,
ali duša usamljena korača,
hrabro sa verom da će
pronači svoj mir..
Sreću…
I dušu srodnu…