Verovatno, prva pomisao dok čitate naslov teksta, koji sledi, svakako je osvrt na rad robova i siromašnih seljaka toga doba. Upravo o tome napisaću neku reč, te se nadam će privući pažnju tokom čitanja.

Rad robova u tom dobu bio je agrarno orijentisan. Rob je bio potpuno nezaštićen i prepušten gospodarevoj samovolji. Za zemljoposednike je rob bio deo poseda, tj. inventar imanja. Na taj način vlasnici su prisvajali čovekovu radnu snagu ali i kupovali radnog čoveka.
Radno vreme robova bilo je stvarno samo ograničeno vremenom mirovanja, samo u cilju obnavljanja radne snage. Morali su obavljati i kućne poslove naročito u kišno doba, jer smatralo se da kada posao na imanju miruje, nastaju troškovi za izdržavanje robova. Sve važne poljoprivredne naprave trebalo je napraviti u dvostrukoj količini, i time bi se sprečilo da usled gubitka pojedinih naprava dođe do prekida rada. Rukovodili su se tezom: "Čovek naime mnogo više gubi time što robovi ne mogu raditi, nego što bi platio za nabavku tih predmeta"... Ovim se potvrđuje da je robovski rad smatran najvažnijim faktorom u stvaranju vrednosti u poljoprivredi.
Leti se radilo od izlaska do zalaska sunca, dakle 15 sati, u zimskim uslovima, kad se spusti mrak , radi se u kući pri postavljenom osvetljenju. Kad su noći duge, danu treba još nešto dodati, jer mnogo toga pod tim svetlom se može obaviti. Čak i praznični dani, koji su u principu važili kao slobodno vreme, korišćeni su za određene poslove, čiji karakter nije bio suprostavljen odredbama religije.

Posebno teškim smatrao se rad pastira, čiji je život u lirici i na slikovitim prikazima često idilično ulepšavan. Pastiri su leti s velikim stadima goveda i ovaca kretali u planinske regije Apenina i mesecima živeli na otvorenom. Ne samo da su morali slediti stoku u teško pristupačne predele i pripremiti se sa onim najneophodnijim za život daleko od svake civilizacije, nego su morali biti u stanju i braniti stada od divljih zveri i razbojnika. Teškoće takvog posla mogli su podneti samo ljudi velike fizičke izdržljivosti. Kod pastira teško da je bilo moguće govoriti o bilo kakvom radnom vremenu, jer za njih nije postojala podela između vremena rada i spavanja. Njihov život zavisio je o stadima i njihovom kretanju po brdovitim predelima Italije.

**** Ovim bih završio ovaj kratki osvrt na rad i uslove rada koji su vladali u neko staro doba. Nisam hteo da iznosim primere ophođenja prema robovima i siromašnim radnicima, jer nisu ni malo prijatni za čitanje, a mogu zamisliti kako su se ti ljudi tada osećali.