Slobina Pandorina kutija

ps...pišem tekst malo ranije jer nemam uvek računar dostupan...

Evo o  čemu se radi...naime 23.1.1942 godine desio se pomenuti dogadjaj...epilog 4 hiljade ljudi ubijenih, nevinih i nezaštićenih i to na maloj teritoriji u prostornom smislu.Zašto je to sve moralo da se desi ?...odgovor svako mora da potraži u svom srcu...u duši.Neko će se sećati i mrzeti.Neko neće zaboraviti,ali će oprostiti.I jedno i drugo je ljudski..moraćemo da upamtimo.

Sećanje je oduvek bilo spomenik tvrdji od kamena... 

Da li se sećate onog košarkaša koji je izvodio slobodna bacanja onako iz "donje putanje" vrlo neobično kao niko do tada i do sada...zove se Farčić (starije generacije ga se sećaju), igrao je u Partizanu i krasila ga ta karakterističnost u odnosu na sve ostale igrače.Čujem da sada živi na nekoj planini na čistom vazduhu.

Još jedan sportista ostao je ne zamenljiv i takodje karakterističan...naime isto je igrao u Partizanu i sećaju ga se i mladje generacije...zvao se Dalipagić-Praja....njegova zakucavanja do dana današnjeg nisu prevazidjena.Jedini AS koji je zakucavao a da se nije rukama hvatao za obruč i svom snagom držao  kao ovi danas.../ako se ne uhvate za obruč, tresnuće o zemlju/..Praja je to radio umetnički, samo se mrežica tresla a opet bilo je efektno...onako sa dve ruke i nije mu bilo potrebno da se hvata za obruč kako ne bi pao na zemlju !!??? a što ovi svi danas To rade...

PS...nisam navijač Partizana da se razumemo, ali ove dve ličnosti su deo tog kluba i To što su radili niko do sada nije nadmašio.