Ako uzmemo period od 100 godina može se reći da su neka zvučna imena lepo govorila o srpsko-albanskim odnosima, pre svih u svoje vreme Dositej Obradović,pa Marko Miljanov...a posebnu ulogu ima socijaldemokrata Dimitrije Tucović i njegova kritika osvajačkih težnji Srbije ka Albaniji 1914 god što će dpvesto do mržnje i poremećenih odnosa dva naroda.
U Prvom svetskom ratu i Albanskoj golgoti sve je poznato... njihov šef omogućio je slobodan prolaz srpskoj vojsi naredivši da se ne napada, a u Drugom svetskom ratu zajedno su komunističke partije ratovale...Brojni su primeri zajedništva i junaštva ali su u javnosti ostali upamćeni Boro i Ramiz...život su dali za slobodu, zagrljeni streljani...ostali su simboli bratstva i jedinstva dva naroda...Medjutim to bratstvo trajalo je do 1981 god, tj godinu dana nakon smrti Tita stubovi jedinstva počeli su da popuštaju...one albanske demonstracije...i tako redom...
U to doba svaka repubilika po jednu godinu davala je Predsednika ...bilo je to kolektivno upravljanje zemljom..i mislim da je taj voz da se odnosi poprave, protutnjao baš u tih godina kolektivnog rukovodjenja...deset godina je prošlo a moglo se dosta uraditi...posle su došle 90 te godine i kasnije, ali kad kola krenu nizbrdo tu nema zaustavljanja....dolazi sada 2013-2014 godina i stvari kreću sa mrtve tačke....vreme koje je izgubljeno a to je dobrih 30 godina sada se proba ublažiti...
Pregovara se, razgovara se...ima dijaloga, niko nije ništa potpisao u smislu gubitka teritorije, nastoji se zaštiti srpski narod koji tamo živi kroz svoje institucije...sve oči uprte su u Srbiju, oči Istoka, zapada..oči domaće javnosti....ali nikom se ne gura "prst u oko"...sada jedan novi, mladi socijaldemokrata pokušava da reši Kosovsko pitanje i da se uspostavi trajni mir medju dva naroda...
Da li će uspeti, zavisi od mnogo toga, ono što je sigurno moderni socijaldemokrata ima energije da se uhvati u koštac sa izazovima koji su pred nama.
