Slobina Pandorina kutija

Svako ima neku svoju..grbavicu...ne mislim ovoga puta na stadion Želje u Sarajevu---već na jedno parče poljane pretvorene u igralište moje mladosti..Bilo je to polovinom 70-tih godina iz onog prošlog veka..Oko tog mesta, behu njive a ta površina nekako nije se uklapala u obradivu površinu, ugnjezdila se..reklo bi se tada, kao stvorena za nas decu tada..prionuli smo na posao, poneli alatke i koliko toliko ravnali tu površinu...ipak dečje ruke nisu mašine..igralište je poravnato ali zbog slabog asortimana alata...nije bilo najravnije...te otud i naziv Grbavica.

Veličina igrališta otprilike kao danas tereni dimenzija za rukomet..golove nismo mogli napraviti, već smo dva kamena stavili i onda je bio problem, da li je gol..ili sećam se reči kao juče.."nije gol, visoka..."...čak iz susednih ulica su deca dolazila i igrali smo utakmice tipa, ulica protiv ulice..sve je prštilo od radosti, zdravog života....sve ono moralno ostalo je duboko usadjeno u nama i pomoglo nam da stvari sada mnogo godina kasnije gledamo iz tih moralnih uglova..Sve što je lepo kratko traje..pokazalo se i ovde...dodjoše mnogo godina kasnije, neke čike, počeše da stavljaju neke kočiće..da mere i premeravaju...mi gledamo i osećamo da Grbavica živi svoje poslednje dane.

Potom dodje i jedan bager, kao mač koji nekom presudjuje...za tili čas, od naše grbavice osta gomila zemlje...obrni, okreni...razbacaše je okolo..pitamo šta će biti..kad ono, priprema se taj deo za gradnju stambenih kuća....za kratko vreme, poče i gradnja, sve je isparcelisano..i tamo su kuće sada..od Grbavice nema više ništa, sem ovog mog sećanja i sećanja mojih vršnjaka a sada ljudi zašlih u petu i šestu deceniju života. 

Danas sam imao nameru da sredim stan, dvorišni poslovi i naravno veš je već ubačen u mašinu..sasvim slučajno pogled mi odleti na zidni kalendar i vidim da se nešto crveni, kad ono stvarno, 7 april..crveno slovo...bacim pogled u donji deo kalendara, piše Blagovesti..svetac..

Odlazim u prodavnicu, u toku puta, srećem dve starice i čujem reči.."danas su blagovesti" svetac i crveno slovo...ne bi trebalo baš raditi...tada se setim i dede koji je govorio  6 dana radi a 7 odmaraj i kad je svetac, nema rada.. Vraćam se u stan, i odustajem od današnjeg spremanja i pranja veša..ostao je u bubnju sa praškom i samo da se uključi !...U doba komunizma koje je dugo trajalo, nešto se ne sećam da je svecima poklanjana pažnja, bilo je drugo doba, bili smo jugosloveni a tek onda ONO što stvarno jesmo..

Padom komunizma, postali smo opet oni pravi Srbi..hoću da kažem, bili smo i onda ali je jugoslovenstvo imalo prednost..a nacio se gušio i smatrao protiv elementom tog sistema..Kako vreme više odmiče, počinjemo da budemo sve više Srbi i poštujemo sve vrednosti i tradicije srpskog domaćina..