Slobina Pandorina kutija

Pogadjate o čemu je reč...teško...ruku na srce, ni meni ne bi bilo jasno, šta je pisac hteo da kaže..ali mislim na fudbal...fudbal u smislu, predstave gde snage odmeravaju dve ekipe uz prisustvo publike, jer bez publike, nema ni fudbala.Ali, nije danas lako otiči na jedan meč, posebno mislim na derbi Zvezda-Partizan i obrnuto da se neko ne naljuti !!

Svega ružnog je bilo, od incidenata do smrtnih ishoda...zar je to derbi ?....Ja pamtim derbije iz polovine 70 tih i 80 tih godina, u smislu fer navijanja...išlo se jednim kolima komšijski, jedan zvezdaš a drugi partizanovac...posle meča zajedno se vraćaju..najviše što je bilo, to je ono uobičajeno "začikavanje"..tipa "pozdravio te Milko"...ili.."Dragan Manceee"...a na Jugu su sedeli jedan zvezda a drugi partizan sa svojim obeležjima...nikom ništa nije falilo...

Upravo ovo što je bilo pre više od 35-40 godina, više nikad neće biti..ostaje da roditelji svojoj deci, ukažu kako se nekad bodrilo i zajedno sedelo a različito navijalo.

Odnos prema prirodi je odnos prema životu.. u ime vrednosti koje su krasile nekadašnje društvo.Doba kada se grupno odlazilo u prirodu, družilo se, jelo na travi...uz cvrkut ptica i žubor vode, bojim se da je za nama..Upravo ovaj način druženja ulivao je pozitivne vibracije, nije bilo mesta za negativnosti..te negativnosti nisu imale plodno tlo..Boravak na čistom vazduhu u prijatnom okruženje, uz šale i igrarije..činio je naša srca i duše ispunjenim..

Leći na travu...pogledati u nebo, videti to nepregledno prostranstvo,...zažmuriti za tren i prepustiti se trenutku vremena...ima li nešto lepše od toga...ima li nešto zdravije od toga...Bogatstvo duha mora biti ispred materijalnih stvari, samo tako, sigurnim korakom idemo u zagrljaj svim moralnim vrednostima...