Odnos prema prirodi je odnos prema životu.. u ime vrednosti koje su krasile nekadašnje društvo.Doba kada se grupno odlazilo u prirodu, družilo se, jelo na travi...uz cvrkut ptica i žubor vode, bojim se da je za nama..Upravo ovaj način druženja ulivao je pozitivne vibracije, nije bilo mesta za negativnosti..te negativnosti nisu imale plodno tlo..Boravak na čistom vazduhu u prijatnom okruženje, uz šale i igrarije..činio je naša srca i duše ispunjenim..
Leći na travu...pogledati u nebo, videti to nepregledno prostranstvo,...zažmuriti za tren i prepustiti se trenutku vremena...ima li nešto lepše od toga...ima li nešto zdravije od toga...Bogatstvo duha mora biti ispred materijalnih stvari, samo tako, sigurnim korakom idemo u zagrljaj svim moralnim vrednostima...
