Ima li budućnost Socijaldemokratija ?
Socijalistička partija Srbije, danas je moderna partija Socijaldemokratske orijentacije...ovo nisam JA rekao, već Predsednik stranke Ivica Dačić..U današnjim vremenima, naravno ništa više nije kao pre, a na Socijalističkoj partiji ogromna je odgovornost kako prema članstvu a najviše prema narodu Srbije, koji gleda u tu opciju kao u "ono ozeblo sunce".
Danas je moderan termin "tržišna utakmica"...da li je ta "tekma" u suprotnosti sa idejom pravednosti i solidarnosti ? Ono što se zna, a to je, da su temelji socijaldemokratije..SLOBODA-JEDNAKOST-SOLIDARNOST...
[ Generalna
]
03 Avgust, 2014 19:15
[ Generalna
]
03 Avgust, 2014 19:14
Tucović je tokom čitavog ratnog perioda, sve do svoje pogibije, pedantno vodio ratni dnevnik. Četiri dana pred smrt pisao je o bezakonju koje je zavladalo u redovima vojske:
Wikicitati „Na Jučerašnjem maršu pokazalo se u punoj svetlostl besnilo ratnih strasti. Vojnici su izgubili svaki čovečanski osećaj i kao besni psi jure rojem pored druma od kuće do kuće, tražeći šta će opljačkati. Deca i žene uzaman zapomažu da spasu što imaju, dok ih naperena puška u grudi ne ućutka. Gledao sam kako jedan vojnik svlači s dece na kolima koja beže ponjavu i preti majci da će je ubiti ako bude zapomagala. Jedan trese košnicu, drugi prosipa rakiju, treći vadi hleb iz vatre. Nastao je takav haos kao da ova zemlja ne postoji i kao da niko nikoga ne pripoznaje.[19]“
(Tucovićev ratni dnevik, 16. novembra 1914. godine)
Wikicitati „Na Jučerašnjem maršu pokazalo se u punoj svetlostl besnilo ratnih strasti. Vojnici su izgubili svaki čovečanski osećaj i kao besni psi jure rojem pored druma od kuće do kuće, tražeći šta će opljačkati. Deca i žene uzaman zapomažu da spasu što imaju, dok ih naperena puška u grudi ne ućutka. Gledao sam kako jedan vojnik svlači s dece na kolima koja beže ponjavu i preti majci da će je ubiti ako bude zapomagala. Jedan trese košnicu, drugi prosipa rakiju, treći vadi hleb iz vatre. Nastao je takav haos kao da ova zemlja ne postoji i kao da niko nikoga ne pripoznaje.[19]“
(Tucovićev ratni dnevik, 16. novembra 1914. godine)
[ Generalna
]
03 Avgust, 2014 17:23
Kretao se ustaljenim putem, pored igrališta, levo je park..pa pored Doma omladine..ulaz u Dunavsku ulicu, napred u Kosovsku...pa levo u Zanatlijsku..malo posle toga skrenu desno u Brunovu..levo u Vinogradarsku i posle nekih 50 metara..tih kretanja u "cik-cak" ugleda ulicu u kojoj je odrastao, proveo najlepše dane svoga detinjstva, igrao se u prašini, pravio one topove od blata, igrao fudbal na male goliće..sa devojčicama igrao "lastiš"...učio da vozi bicikl..
Mnogo vremena je prošlo...stao je na početak ulice, nekako bojažljivo..beše prazna..na banderi ugleda dve smrtovnice, prepoznao je te osobe..nisu više sa nama.."bili su dobri ljudi" ali ( stvarno dobri ) a ne onako reda radi kako se kaže.Naglo je ubrzao korak, kao da želi što pre da predje tu "kratku" deonicu do roditeljske kuće..Na prvi pogled sve je "isto", ali nije to više TO..nema onog duha nekadašnjeg vremena, nema dečje graje..nema nikoga..sve je prazno i mnogo tiho..
Prilazio je kući u kojoj je živeo..i onda šok, hvata za kvaku kapije...a kapija ZAKLJUČANA...tako ga tog časa to razbesnelo..jer TO nikada nije bilo..kapija uvek bila je otvorena..
Šta se zaključavate, oštrim tonom obratio se sestri ? a krajičkom oka video preko puta da se "njišu zavesice sa prozora" i nečije nevidljive oči ga posmatraju..Nije to više ONDA kada je sve bilo normalno i kada je bilo na "izvolte"...Pitao je.. Ko stanuje preko puta, jer ga kopkalo to "mrdanje zavesice"...sestra reče, došli neki novi ljudi..
Zaboravi i suoči se sa stvarnošću....
Mnogo vremena je prošlo...stao je na početak ulice, nekako bojažljivo..beše prazna..na banderi ugleda dve smrtovnice, prepoznao je te osobe..nisu više sa nama.."bili su dobri ljudi" ali ( stvarno dobri ) a ne onako reda radi kako se kaže.Naglo je ubrzao korak, kao da želi što pre da predje tu "kratku" deonicu do roditeljske kuće..Na prvi pogled sve je "isto", ali nije to više TO..nema onog duha nekadašnjeg vremena, nema dečje graje..nema nikoga..sve je prazno i mnogo tiho..
Prilazio je kući u kojoj je živeo..i onda šok, hvata za kvaku kapije...a kapija ZAKLJUČANA...tako ga tog časa to razbesnelo..jer TO nikada nije bilo..kapija uvek bila je otvorena..
Šta se zaključavate, oštrim tonom obratio se sestri ? a krajičkom oka video preko puta da se "njišu zavesice sa prozora" i nečije nevidljive oči ga posmatraju..Nije to više ONDA kada je sve bilo normalno i kada je bilo na "izvolte"...Pitao je.. Ko stanuje preko puta, jer ga kopkalo to "mrdanje zavesice"...sestra reče, došli neki novi ljudi..
Zaboravi i suoči se sa stvarnošću....
