Budi se priroda...
Miris proleća oseća se na svakom koraku..Tu je blizu oko nas, samo što nije stiglo, još koji dan. Vreme je da polako sklanjamo onu debelu zimsku odeću i obuću, da malo "pretresemo" ormare i fijoke...Da vidimo sa čime raspolažemo a onu zimsku da odložimo..Napolju se vide vedrija lica, nekako probudjena, svako negde juri i žuri bilo da je posao ili razonoda u pitanju..
Uskoro će početi oni radovi po bašticama, čupkanje trave, doterivanje dvorišta sa onim manjim ili većim "krčenjem"...Da li će ptice pevati i ovoga proleća i u kojoj meri uskoro ćemo videti..Ili će pesma ptica biti zamenjena zvukom motora kojih je sve više na našim drumovima. Nekad pomislim da je zvuk motora toliko dominantan da se ptice i ne čuju od njih i da sve više taj nekadašnji zvuk, cvrkut i pesma, danas su zamenjeni zvukom ovih jakih mašina.
Došlo je neko novo vreme, ali nešto i ptica baš i nema mnogo..Gde su oni silni vrapci, laste..One gugutke..Kumrije..Slavuji i detlići..Pesma slavuja i kucanje detlića postalo je retkost ili zavisi kako Ko na to gleda..Da ne zaboravim golubove i bake i deke u parkovima kako ih hrane, jer čim bace običnu kokicu odmah doleti jedan pa onda još jedan golub ili golubica, stvori se za tili čas jato ptica okružujući lice koje ih hrani.
Samo da je više lepih predela, proplanaka, potočića...Zelenila i čistog vazduha, da dišemo punim plućima.
