Ne mogu se oteti jednom utisku...
Naime pamtim polovine sedamdesetih godina onog veka i najviše osamdesete godine u više pogleda. U svetlu tog vremenskog doba, a ne bih zaista da nikom guram prst u oko, ali moram reći da u odnosu na ostale republike tadašnje Juge, odlazak u JNA posebno je doživljavan na teritoriji republike Srbije. To su bili nezaboravni ispraćaji, sa puno emocija, ponosa, a da ne spominjem one silne želje i čestitke koje su pljuštale putem talasa radio prijemnika.
Zašto je to sve u Srbiji bilo tako "jako" a na nekim drugim delovima bivše Juge nije ili ne u toj meri, uvek sam se pitao ? Kao da nismo svi isto osećali ili nam je žar bio različit...
Ne znam ili je do mentaliteta ljudi, što sam delimično i osetio služeći vojni rok u Zadru sada već davne 1987 godine...
[ Generalna
]
19 Januar, 2016 19:41
[ Generalna
]
17 Januar, 2016 01:39
Nema ko ne mašta o tome kako pobeći od stvarnosti, kako ustati i probuditi se u nekom novom svetu, nekom obojenom kutku punom mašte. To je ono zažmuriti, mislima odlutati i pustiti maštu na volju. Koliko je njih spremno uraditi ovo ? Sve počinje onog trena kad ustanemo ujutru, oči otvorimo... Napravimo par vežbica gimnastike, popijemo dve čaše vode, pristavljamo džezvu za kafu i misli nam se polako sele u surovu stvarnost dana koji sledi.
[ Generalna
]
10 Januar, 2016 21:46
Pokušao je zaspati, vrteo i okretao se... Čas na jednu, čas na drugu stranu a onda malo na leđa pa potrbuške. Nije mu polazilo za rukom da utone u san. Osećao je nemir pod kožom, svaki tren se trzao pogledavajući u sat. Vreme je dugo trajalo, sporo prolazilo kao večnost.
Na satu je pokazalo 03.10 h... Razočarano zagrli jastuk, ali san neće na oči. Uskoro je opet pogledao u pravcu sata kao da iščekuje da svane što pre, kad ono 04.00 h...Tek, 4 ujutru... Uskoro sviće... U daljini, kao kroz maglu, kao neki eho, čuo je pesmu petlova i lavež pasa, nagoveštavajući buđenje jutra.
Budilo se novo jutro... Novi dan... Posle noći, nemira pod kožom, tog istog nemira koji se na njegovu radost ipak smirio...
Na satu je pokazalo 03.10 h... Razočarano zagrli jastuk, ali san neće na oči. Uskoro je opet pogledao u pravcu sata kao da iščekuje da svane što pre, kad ono 04.00 h...Tek, 4 ujutru... Uskoro sviće... U daljini, kao kroz maglu, kao neki eho, čuo je pesmu petlova i lavež pasa, nagoveštavajući buđenje jutra.
Budilo se novo jutro... Novi dan... Posle noći, nemira pod kožom, tog istog nemira koji se na njegovu radost ipak smirio...
[ Generalna
]
04 Januar, 2016 21:50
Pogadjate o kome je reč... Evo kratkog osvrta na dečaka ispod Obljaja. Kao malog otac ga je vodio u Livno, gde postoji kula Starog Vujadina i pričao mu o stradanju Starog Vujadina od "Turaka Lijevljana"... Mali Gavro je samo na to rekao: "I mene će pamtiti kao Starog Vujadina". Velike reči, iz usta malog dečaka, će se na kraju ispostaviti kao tačne.
Pred smrt, na zidu ispisao je sledeće reči:"Naše će sjene hodati po Beču, lutati po dvoru, plašiti gospodu"... Ovako je skončao Gavro ispod Obljaja, sin Srpske Tromedje.Slava mu.
[ Generalna
]
02 Januar, 2016 15:25
Sinoć oko 21 sat oglašava se razglas na Žs Inđija... Voz za Novi Sad kasni u dolasku 30 minuta. Na stanici nas desetak sa nekom mirnoćom primismo tu vest. U sebi sam onako prokomentarisao: "Prvi dan boljeg života, prvi dan Nove godine i odmah kašnjenje prvog dana u godini".
Kad tako počne prvi dan u godini, u godini kada je rečeno još davno da od 1.1.2016 kreće Bolji život i krene sa kašnjenjem voza prvog dana, onda šta više reći. Kad tako krene onda se setimo istog obrasca kašnjenja u prošloj godini i teško da tu ima nekog leka. Mogu da menjaju i smenjuju direktore železnica i sektora ali vozovi i dalje kasne li kasne.
