Šegrti su u nas, osobito u Srbiji i u Bosni kao pravi robovi. Oni nose vodu, cepaju drva /kod gdekojih majstora idu s konjem u šumu te i seku i donose kući/, lože vatru, peru sudove, mese hleb, peru košulje, zabavljaju decu, timare i poje konje itd...
Kad koji ovako nekoliko godina posluje, pa dođe u kuću nov, onda onaj novi ovog zameni a ovaj stane tobože raditi oko zanata. Kad majstor ide kud trgovine radi, zamenjeni šegrt ide pred njim pešice, pa kad pred hanom sjaše s konja, šegrt valja odmah da ga izvoda, potom namiri i nadgleda kao i kod kuće, pa ujutru kad hoće da polaze, opremljena pred majstora da ga izvede.
Kad šegrt dođe na zanat, majstor mu između ostalih nauka kaže i to da nije zato zanat npr. kod terzije skrojiti i sašiti aljine, nego da je zanat i vatru naložiti i jelo zagotoviti itd...
*****
Ova kratka priča o šegrtu, seže iz davnih vremena, te nema mnogo dodirnih tačaka u sadašnjem vremenu, jer nešto i nema šegrta u današnjim vremenima, bar meni nije poznato.
Na osnovu ličnog, bogatog iskustva, vozeći se svakodnevno gradskim autobusima, smatram se pozvanim da ukažem na neke stvari koje su od značaja u tom smislu.
Sve češće u autobusima viđamo mlade, pa i male, kako se voze, putuju, bez pratnje. Često se autobusom ide u školu, na treninge, na sastanke raznih vanškolskih aktivnosti: časovi muzike, jezika i slično. Prirodno je i normalno što se u tim prevozima kao putnici mogu sresti i još nedorasli. Zbog tempa života roditelji ne mogu uvek da prate svoju decu, zato je važno, kako se ta deca voze i umeju li da koriste javni saobraćaj i postupaju po pravilima.
Pre svega, pri ulasku u javni prevoz, nemojte se gurati i ići preko reda. To samo usporava ulazak, a nije ni lepo kada se vide dečak ili devojčica kako bezobzirno odbacuju starije, pa i stare putnike da bi oni ušli preko reda. Istina, ovo više spada u lepo ponašanje. U autobusu ili tramvaju, očekuje se da se ustupi mesto za sedenje starijem, a ti što ustanu, treba da se dobro drže za držače tokom vožnje. Ne bi trebali da se guraju, zadirkuju, već da se drže za držače, pošto vozač nikada ne može da predvidi kada će naglo zakočiti, i tad može doći do povrede.
Najvažnije: kada izađete iz vozila, nikada nemojte leteti ispred ili iza parkiranog vozila, jer možda je neki brzi automobil i vozač neoprezni koji vas, neočekujući da možete izleteti na kolovoz, može začas pokositi. To je veoma, opasno! Zato, kada izađete iz autobusa, sačekajte da on krene ili pođite najpre trotoarom do prvog pešačkog prelaza, pa tek onda pređite ulicu, ako vam je to namera. Nikada ne treba žuriti niti istrčavati jer to može biti kobno i nepopravljivo.
****** Ovim kratkim osvrtom, ukazao sam na pravila koja postoje kod korišćenja javnog saobraćaja a odnose se na našu decu u cilju lične bezbednosti.
