Šegrti su u nas, osobito u Srbiji i u Bosni kao pravi robovi. Oni nose vodu, cepaju drva /kod gdekojih majstora idu s konjem u šumu te i seku i donose kući/, lože vatru, peru sudove, mese hleb, peru košulje, zabavljaju decu, timare i poje konje itd...
Kad koji ovako nekoliko godina posluje, pa dođe u kuću nov, onda onaj novi ovog zameni a ovaj stane tobože raditi oko zanata. Kad majstor ide kud trgovine radi, zamenjeni šegrt ide pred njim pešice, pa kad pred hanom sjaše s konja, šegrt valja odmah da ga izvoda, potom namiri i nadgleda kao i kod kuće, pa ujutru kad hoće da polaze, opremljena pred majstora da ga izvede.
Kad šegrt dođe na zanat, majstor mu između ostalih nauka kaže i to da nije zato zanat npr. kod terzije skrojiti i sašiti aljine, nego da je zanat i vatru naložiti i jelo zagotoviti itd...
*****
Ova kratka priča o šegrtu, seže iz davnih vremena, te nema mnogo dodirnih tačaka u sadašnjem vremenu, jer nešto i nema šegrta u današnjim vremenima, bar meni nije poznato.
