Nešto me romantično uhvatilo ovih dana, ne mogu opisati rečima koliko je to unutrašnji osećaj u čoveku. Da li je vreme u pitanju i poslednji trzaji zime, nagoveštaj proleća ili svetlija perspektiva u vremenima koja slede, ne znam sa sigurnošću. Ipak onaj grč.. Na licu, ozbiljnost pogleda i stegnutost kao da malo popuštaju. Neko je ipak zaslužan za sve to..Neću mu ime pomenuti, samo ću ga pogledati...
Jel se sećate te doskočice iz onih doba kad dvoje i više pričaju i jedno od nih kaže:"Neću mu ime reći, samo ću ga pogledati" емотикон smile malo deluje šaljivo ali tako beše.Možda je i vera i volja da se uspe i malo odlepi sa dna, TA koja čini taj osećaj nekog boljitka ili naznaka tog smera..Istrajnost i želja moraju pobediti i tako omogućiti ulazak u "mirniju luku i mirne vode"..Vode spasa... pobediti i tako omogućiti ulazak u "mirniju luku i mirne vode"..Vode spasa...