Bogatstvo duha mora biti ispred materijalnih stvari. Stremiti ka tome postaje nedostižna čežnja, baš kao što san retko postane java. Lepota trenutka, plemenitosti, lepe reči, utehe i podrške sve više se otuđuje od nas i preti vraćanju na nivo negativnosti i loših vibracija.
Svo to loše i negativno prosto se lepi za nas, kako od namrštenog lica preko kontakta sa takvim osobama i naše spoznaje istih i ostaje ono najvažnije, osloboditi se takvog okruženja i misli. Ljudsko biće danas prosto vapi za korisnim sadržajima, pozitivi, dobrim vibracijama i nastoji pobeći od svega što je teško i teretno, da se tako izrazim. Ako već moramo da slušamo i upijamo „teret“ mislima na (porodično okruženje) a ni to nekad nam nije prijatno za uši i slušanje, onda ne moramo trpiti još dodatno „terećenje“ osoba iz neke naše bliže ili slučajne okoline.
Zato nam ljudi kad ih čovek pita: – Kako si i slično – obično odgovaraju, onako reda radi, jer ne žele da se upuštaju u detalje i jadaju se, znajući da će se sve na kraju završiti: – Žao mi, izdrži, budi jak – i tako vam puste tih par parola, okrenu se i odu, a vi onda sami sebi u bradu kažete: – A. što sam ja sve ovo njemu ili njoj govorio, kad se okrenula/o i konstatovao/la žaljenje ?? Ima i onih, koji vas pitaju kako si i vi ni ne stignete usta da otvorite a oni pređu na ono što ih u stvari zanima i kreću sa svojom pričom.
U ovoj zemlji Srbiji malo se čita, slabo edukuje i sve se svodi na gotovo prazan i ravan život u kome nažalost više nekako dominiraju loše vibracije i slabost pojedinca da se izdigne i odupre tome. Svi koji imaju unutrašnju moć i energiju da „zalupe“ vrata tim mislima i lošim temama, imaju veću šansu da učine dušu lepšom, bogatijom i plemenitijom.
