Slobina Pandorina kutija

Ovoga dana, sata i trena
lomi se neko srce..
Svesno ili nesvesno,
neko ga ipak lomi, krcka..

U noći boje dima,
lutao je, tražeći ono
što je nekad izgubio...

Nadu nije gubio..Nadu, 
da će uspeti pronaći
ono što je izgubio
u toj noći, boje dima...

Iskrenost, šta to beše !

Iskreno javi se !
Iako ušuškano u svoj oklop
traži svoje mesto..Mesto pod
suncem ovoga neba.

Ušla je tiho..
Iznenada u njegov život..
Malo zatečen..Ali 
brzo se pribrao...

Sve bi dao...
Da može povratiti
sjaj u oku a tugu
odagnati...

Drug samoće...

Da li samoća ubija..
Često se pitam, odgovore tražim..
Odgovore koje nekad znam a nekad
i ne znam...

Radost očiju..

Neko ima..
Radosne, lepe oči... 
Pune života a neko
oči tuge...
Bilo radosne ili tužne
naše su...

Inspiracija...
Gde si..!
Inspiracijo moja..Dani teku
bez tebe..Dani nikad
bezvoljniji..

Jednog jesenjeg dana
kiša je padala baš
kao i danas, kada joj
vreme nije..Dosadna,
rominja i ne staje a dan
siv i taman..

Agonija života...

Stres, tuga, bezvoljnost samo su posledica novokomponovanog vremena u kome živimo. Što je vreme savremenije veća je izloženost hroničnim stanjima kako u domaćinstvu, tako i na javnim mestima i naravno tamo gde radimo. Tanka je nit od tuge do depresije recimo i obično ni ne zna se kada dodjemo u tako hronične situacije. Svaki dan, sat..Pa skup svih tih elemenata, tuge, lošeg, stresa nesvesno pretvaraju se u teška stanja i odlazak kod lekara dešava se kad je lice već obolelo.
Tada obično se prepisuju lekovi koji nekom pomažu a nekom i ne pomažu..Ima i onih koji i ne idu stručnim licima već sami crpe neki unutrašnji mehanizam i bore se protiv nedaća..Reči tipa: "Baš me nešto snašlo".."Nemam volje ni za čim".."Tako sam depresivan"...Mogu se čuti na svakom koraku.
Ranije bilo je i sramota tražiti pomoć psihijatra, jer odmah okolina misli da ste ludi i niste svoji i gledaju vas drugim očima. Ruku na srce, i nije bilo nešto tih depresivnih situacija jer vreme bilo je stabilnije, fabrike su radile, bilo je pilića i krompira, regresa i pune plate..a prijatan zvuk iz lokalnih kafana mamio je da se udje, posedi i sluša živa muzika. Depresivnosti nije bilo ni u novčanicima, obično su bili solidno popunjeni i time mogućnost da imate pristojno za život.Ne za raskalašnost ali svakako za neku normalnost.
Danas i idu i ne idu kod stručnih lica, nije to više sramota kao ranije ali opet nema boljitka uprkos modernim tehnologijama današnjice. Neću da pominjem političko stanje u zemlji i koji sve pojedinci odlučuju o nama i svojim postupcima čine da se osetimo još tužnijim i jadnijim do ivice beznadja. Uostalom znate da su neki čak i digli ruku na sebe a neki i delove tela unakazili kako bi skrenuli pažnju na loš život.
Ali dok je ružičaste i one javne televizije, biće i dalje iskrivljena slika o stanju u državi, biće da je sve u redu i da nema razloga za brigu.
Može li ovo društvo da bude bolje i da predupredi depresivna stanja ? Ako ne može onda podhitno da pišu Nacionalnu strategiju za borbu protiv stresa, jada i tuge i uposle psihijatre i psihoterapeute kako bi pomogli narodu po Domovima Zdravlja..

Mapa..

Danas sam saznao a nisam za to znao kako su se pravili razmeštaji i krojile sudbine ljudi gde će da žive..
Reč je o mestu Lešak koje je pripalo Kosovu a voljom jednog komunističkog revolucionara..Njegovo ime je Petar Stambolić i zarad obezbedjivanja glasova u tadašnjoj Saveznoj skupštini uradio je ovaj gest..Desilo se 1959 godine i od tada Lešak protiv volje meštana sada je u delu Kosova. Moćni revolucionar u doba komunističke vlasti, lako je to ostvario, bilo bi čudno da nije uspeo ! Narod tada niko ništa nije pitao, da li to želi ili ne ! Uostalom kao i sve odluke svojstvene tome režimu...Naredba i izvršenje bez da se iko pita..
Sada je dole jad i beda..Niko od sadašnjih političara nije se zainteresovao za taj deo, tako da ono što je uradjeno 1959 godine, pa potom dolazi Jedan ustav, pa pad Rankovića i novi Ustav iz 1974 godine, učinili su da sve ide u sasvim drugom smeru..Posebno taj Ustav iz 1974 godine, učinio je da imamo Kosovo sa statusom države u državi...
Svi su se tada bojali tih 50-60-tih godina Vojvodine, ali ćorak..Na Kosovo, tada na tom mislim drugom Plenumu partije, nije bilo značaja, ali sada se pokazalo da je u stvari prava opasnost baš bila Kosovo i to je sada stvarnost...