Ima jedan novinar, sada je u već u lepim “godinama” kome je pošlo za rukom da poljubi ruku Jovanke Broz i to u prisustvu maršala Tita. Događaj se zbio u jednoj fabrici u Novom Sadu, koja gle čuda još radi, doduše nije više to ono što je bilo, ali opstaje..
Naime u jednoj poseti Novom Sadu, obišli su dotičnu fabriku i naravno tu je direktor, i svita oličena u rukovodstvu Vojvodine u to vreme, te Predsednik radničkog saveta, i ostalih organa…I u predstavljanju Direktor tog kolektiva između ostalog reče..”A ovo su naši mladi novinari” i u tom trenutku usledio je “rukoljub” novinara…Tito beše iznenađen i reče “ohoo”…Na šta će mu Jovanka reći…”nije to ohoo, već stara bečka škola”…
Novinar je sve iznenadio ovim rukoljubom, jer to niko nije očekivao, i odmah su mu za leđima prišla dvojica gardista, tako da je ova situacija elegantno završena…Naravno bez posledica.
Eto, ovo je jedan “insert”…Iz života u doba socijalističkog društva koje mi se učinilo simpatičnim…
[ Generalna
]
10 Decembar, 2015 20:47
[ Generalna
]
09 Decembar, 2015 21:37
Mujo Hrnjica je rođen na pocetku 17 veka, oko 1600 godine.Po predavanju, išao je na sastanak sa Bosanskim Valijom u Banja Luku. No, u Podzvidu, su harali neki banditi, i sve su ubijali. Tako je Mujo prošao kroz klanac, i sve je razbojnike pobio. Kada je paša čuo i video Muju u Banja Luci, odluči da ode u Kladušu, vidi kuću tog heroja. Kako Mujo nije imao nešto zemlje, Paša mu reče, koliko koraka napraviš, tvoja će zemlja biti.Tako i Mujo uradi. Paša, mu dade pare, a Mujo obeća, da ce štititi Krajinu od nevernika. Zajedno sa Taletom Ličaninom, otpevani su u junaštvu i među hrišćanima.Mujo Hrnjica je ubijen od istog jednog pakostog heroja Muje Katarice, u zasedi. Naime Mujo je imao bezbroj rana od oružja, ali nikad nije pogledao. Sam je rekao, mene jedino zlatni metak može da ubije. Tako, ga je Katarica ubio, zlatnim metkom...
Mujo Hrnjica i njegova zemlja su danas nacionalni spomenik Bosne i Hercegovine.Njegovi dvori na Pašinim vodama, je danas stara Tvrđava Muje, koja je i danas u dobrom stanju Kladuše.
Mujo Hrnjica i njegova zemlja su danas nacionalni spomenik Bosne i Hercegovine.Njegovi dvori na Pašinim vodama, je danas stara Tvrđava Muje, koja je i danas u dobrom stanju Kladuše.
[ Generalna
]
08 Decembar, 2015 22:51
Verovatno ste primetili...Ako nam se dešava radost ili ne daj bože tuga, odmah se pribegava alkoholu ili cigaretama...Ono što je problem, te pojave postaju opšte prihvatljive u društvu ali nanose štetu svim onima koji ne puše ali udišu dim..
Štetnost ovih poroka je velika i samo stroga primena zakonskih propisa može stati na put...Što će reći ništa bez kazni...Ipak sve potiče iz kuće i kućnog vaspitanja i ukazivanja deci na štetnost ovih poroka.
Štetnost ovih poroka je velika i samo stroga primena zakonskih propisa može stati na put...Što će reći ništa bez kazni...Ipak sve potiče iz kuće i kućnog vaspitanja i ukazivanja deci na štetnost ovih poroka.
[ Generalna
]
04 Decembar, 2015 23:07
Noć je polako prekrila
krovove kuća…Jedna
usamljena duša hoda,
a blagi vetar mrsi joj
kosu, golica lice…
Sama je…
Opalo jesenje lišće,
šušti pod njenim laganim
koracima, uz preplitanje
boja i zvuka odmakle jeseni..
Tamna je noć…Ima neku
posebnu čar..Neobjašnjivo,
ali duša usamljena korača,
hrabro sa verom da će
pronači svoj mir..
Sreću…
I dušu srodnu…
[ Generalna
]
01 Decembar, 2015 21:57
Prvi derbi odigran je 1946 g. na -17 stepeni, ali drvene tribine stadiona predratne "Jugoslavije" bile su pune. Na jednoj strani sedeli su navijači Partizana, oficiri sa revolverima, partijci, crni "kožni kaputići", ošišani kostolomci, svi sa partijskim zadatakom da navijaju za tim JNA, Partizan.
Na suprotnoj strani, okupila se Beogradska manguparija. Svi oni koji su se kešali za tramvaj, stajali su na ćošku i pljuvali u dalj ili držali cigaretu šmekerski, palcem i kažiprstom. I uopšte svi oni koji su u tim vremenima imali duha i smelosti da teraju kontru i cirkus prave. Beogradska manguparija napravila je takvu atmosferu gde je postigla da iznervirani oficiri i partijci kao i oni sa "crnim kaputićima" negde pred kraj prvog poluvremena skoče i počnu besno da skandiraju "Cigani ! Cigani ! ". Čak je jedan od velikih navijača crno-belih, sam Tito vidno isprovociran od strane Zvezdinih navijača, napustio tribinu i zakleo se da nikad više neće kročiti na fudbalsku utakmicu.
Derbi je završen pobedom, samo na papiru slabije Crvene Zvezde rezultatom 4-3, a manguparija je odgovorila tako što su sledeći put izneli transparent sa natpisom "Cigani pozdravljaju svoje šampione" !!!
Na suprotnoj strani, okupila se Beogradska manguparija. Svi oni koji su se kešali za tramvaj, stajali su na ćošku i pljuvali u dalj ili držali cigaretu šmekerski, palcem i kažiprstom. I uopšte svi oni koji su u tim vremenima imali duha i smelosti da teraju kontru i cirkus prave. Beogradska manguparija napravila je takvu atmosferu gde je postigla da iznervirani oficiri i partijci kao i oni sa "crnim kaputićima" negde pred kraj prvog poluvremena skoče i počnu besno da skandiraju "Cigani ! Cigani ! ". Čak je jedan od velikih navijača crno-belih, sam Tito vidno isprovociran od strane Zvezdinih navijača, napustio tribinu i zakleo se da nikad više neće kročiti na fudbalsku utakmicu.
Derbi je završen pobedom, samo na papiru slabije Crvene Zvezde rezultatom 4-3, a manguparija je odgovorila tako što su sledeći put izneli transparent sa natpisom "Cigani pozdravljaju svoje šampione" !!!
[ Generalna
]
01 Decembar, 2015 21:13
Neko novo doba...meni strano...
Juče propustim čoveka sa štakama preko reda da ide na šalter, kad ono njih troje koji su pre njega došli, skočiše i negoduju u stilu: "Mogao je sesti i čekati red"..? a pritom još napraviše i neke grimase na licu, da mi se istog časa smučiše.
Čovek sa dve štake ide teško, jedva je ušao i izašao iz banke a oni da ga skoro pojedu !!!! Isto tako, bune se kad baba dođe sa malim detetom (unukom) i tad komentarišu: "Mama može preko reda a baba ne može" jer babe kao vode i poturaju decu kako bi išle pre ostalih i tako brže obavili posao. Jedino se ne bune kad pustim trudnicu, tu su zasad ok..Ali ni tu me ne bi začudile reakcije, kako je počelo.
Jako sam razočaran, nije ovo doba koje ja pamtim, nema ni solidarnosti, sloge ni osmeha, sve nešto nadrndano, mrgodno i spremno da na najmanju varnicu sevne i uđe u raspravu..
Čovek sa dve štake ide teško, jedva je ušao i izašao iz banke a oni da ga skoro pojedu !!!! Isto tako, bune se kad baba dođe sa malim detetom (unukom) i tad komentarišu: "Mama može preko reda a baba ne može" jer babe kao vode i poturaju decu kako bi išle pre ostalih i tako brže obavili posao. Jedino se ne bune kad pustim trudnicu, tu su zasad ok..Ali ni tu me ne bi začudile reakcije, kako je počelo.
Jako sam razočaran, nije ovo doba koje ja pamtim, nema ni solidarnosti, sloge ni osmeha, sve nešto nadrndano, mrgodno i spremno da na najmanju varnicu sevne i uđe u raspravu..
[ Generalna
]
29 Novembar, 2015 19:13
Sećanje na Dan Republike, koje više nema...
Danas je 29.11. Dan Republike, kao sećanje na mnoge godine i decenije života provedene u miru, radu, solidarnosti. Sa svim svojim manama i kasnijom naknadnom pameti, mnoge generacije današnji dan su praznovale i nisu bile "gadljive" već su uživale i koristile sve blagodeti toga doba koji je trajao sasvim dovoljno dugo, da u sećanju ostane daleko više lepog nego ružnog. Gotovo svi su stasali u tom dobu, završili škole,decu iškolovali, napravili kuće, pokupovali stanove, odlazili na more, planine i banje...Dobar deo naroda, toga doba živeo je uzdignutog čela, punog dostojanstva i osećao se korisnim članom društva. U tom daleko pravičnijem i socijalno odgovornom sistemu u odnosu na ovo danas, svako je našao svoje mesto pod suncem, i imao šansu da postigne nešto više, bolje ukoliko je smatrao da ima potrebu da "odskače" od drugih ali sve je nekako bilo pravičnije raspoređeno, te alavosti i samoživosti nije bilo ili ako je i bilo u korenu je sasecano.
Danas, gotovo niko ili retko se seća ovoga datuma ( generacije rođene 60-70 tih godina) svakako se sećaju, jer imali su pristojna detinjstva ispunjena mirom, slogom, dečjom igrom i ostalim lepim događajima.
Danas, gotovo niko ili retko se seća ovoga datuma ( generacije rođene 60-70 tih godina) svakako se sećaju, jer imali su pristojna detinjstva ispunjena mirom, slogom, dečjom igrom i ostalim lepim događajima.
[ Generalna
]
23 Novembar, 2015 21:26
Kao jedna od posledica novog vremena, je rad duži od 8 časova i duže od toga i onda nam san dođe na oči. Taj isti rani san, kad mu vreme nije. Čim sednemo, malo dodamo grejanje i toplina nas uspava..Taj san, nije samo od topline peći već od onih prethodnih desetak sati provedenih na radu. Tako da potom, nismo ni za čega, već brzo zaspemo i ujutru opet sve nanovo.
Ne znam, ni sam zašto ovo i pišem, kad svi vrlo dobro znate da je tako i istinito i da brzo "zakunjamo" kao da smo radili u nekom rudniku mrkog uglja a ne u "normalnim" okolnostima...
Posle svega toga, nema se vremena za ostatak života, za rad na sebi...Kulturu i lično usavršavanje. Kao završna faza svega je siromaštvo duha, zatupljenost, bezvoljnost...
Ne znam, ni sam zašto ovo i pišem, kad svi vrlo dobro znate da je tako i istinito i da brzo "zakunjamo" kao da smo radili u nekom rudniku mrkog uglja a ne u "normalnim" okolnostima...
Posle svega toga, nema se vremena za ostatak života, za rad na sebi...Kulturu i lično usavršavanje. Kao završna faza svega je siromaštvo duha, zatupljenost, bezvoljnost...
[ Generalna
]
17 Novembar, 2015 20:36
Ako je neko pomislio na krvni pritisak, onda u prvi mah je pogrešio jer smisao je nešto drugačiji ali nije daleko od istine..Suština je u načinu rada kod ovih sada poslodavaca, biznismena tipa "tašna-mašna" a posle i onih drugih. Svi oni skupa izrabljuju radnike, posebno radnice, tražeći rad od jutra do sutra i po mogućstvu da i ne idu kući već ako se oni pitaju, tamo bi i noćili. I odmah čim svane, na rad..Rad i samo rad...
Čak u nekim oglasima stoji tj. u razgovoru za posao, otvoreno vas pitaju. "Da li ste sposobni za rad pod pritiskom" ? To se danas traži, takav profil osoba...da rade pod pritiskom i da su takve sposobnosti kako bi izdržali sve ono što se od njih traži...Surovo vreme, kapitalizam na srpski način kao omča oko vrata a onda dolazi do razboljevanja uključujući i onaj drugi..Krvni pritisak koji raste...
Za pravično društvo vredi se boriti i sve snage usmeriti u tom smeru, inače loše nam se piše.
Čak u nekim oglasima stoji tj. u razgovoru za posao, otvoreno vas pitaju. "Da li ste sposobni za rad pod pritiskom" ? To se danas traži, takav profil osoba...da rade pod pritiskom i da su takve sposobnosti kako bi izdržali sve ono što se od njih traži...Surovo vreme, kapitalizam na srpski način kao omča oko vrata a onda dolazi do razboljevanja uključujući i onaj drugi..Krvni pritisak koji raste...
Za pravično društvo vredi se boriti i sve snage usmeriti u tom smeru, inače loše nam se piše.
[ Generalna
]
07 Novembar, 2015 18:15
Te iste mrvice, svuda su oko nas, poput količine pustinjskog peska. Život se sveo na mrvice i zadovoljenje istim…Gde je tu ljubav ? Ljubav se svela na te iste mrvice, sa osećajem kao da je “prosite” i nemate je dovoljno.
Osećaj voljenja postaje nam stran, neobičan a za ljubav potrebno je malo i obično ništa ne košta, a dovoljna je volja i posvećenost. Ovoga puta ne bih pominjao pertnere koji su nezadovoljni, sa osećajem “zarobljenika veze” i takvi mrvice ljubavi nalaze u naručju nekih drugih, koji opet prihvataju da budu deo ljubavi na parče i time se zadovoljavaju.
[ Generalna
]
24 Oktobar, 2015 21:47
Jesen uveliko traje...Diše svojim punim plućima na svakom koraku. Boje jeseni, vidljive golim okom, čine lepotu doživljenih trenutaka. Ti trenuci došli su do izražaja ovih dana i večeri, meseca oktobra.
Oktobarske noći posebno su lepe...Suve, prohladne a opet prijatne za šetnju svih uzrasta od starog do mladog. Simpatično je videti, bake i deke, onako ruku pod ruku a i bez toga, kako laganog koraka, tope metre ispred sebe...Hodajući tiho, polako, vraćaju sebe i nas u srednjim godinama, u neka ranija vremena koja polako padaju u zaborav....
Ovaj kratak tekst ispisao sam pod utiskom jedne takve šetnje, jedne bake i jednog deke, kako pod okriljem oktobarske noći "svetle" svojom pojavom.
Oktobarske noći posebno su lepe...Suve, prohladne a opet prijatne za šetnju svih uzrasta od starog do mladog. Simpatično je videti, bake i deke, onako ruku pod ruku a i bez toga, kako laganog koraka, tope metre ispred sebe...Hodajući tiho, polako, vraćaju sebe i nas u srednjim godinama, u neka ranija vremena koja polako padaju u zaborav....
Ovaj kratak tekst ispisao sam pod utiskom jedne takve šetnje, jedne bake i jednog deke, kako pod okriljem oktobarske noći "svetle" svojom pojavom.
[ Generalna
]
18 Oktobar, 2015 22:11
Ovde bi trebalo postaviti jasnu razliku izmedju ovoga, medjutim ovakav redosled reči može da zavara i odvede vas u krivi smer. U pojavnom smislu lice bi trebalo biti nešto lepo, originalno i prirodno a nasuprot tome, stoji to naličje kao "pozadina nečega"..
U velikoj meri to lepo i prirodno lice ima tu svoju "pozadinu", to naličje koje ruši sve ono i sav utisak stečen o prirodnosti i originalnosti. Možda niste o tome razmišljali i sada ste malo zbunjeni, ali verujte..Niste ni svesni koliko smo okruženi tim "licima i naličjima"...To su hobotnice ovog vremena, iz čijih pipaka teško da se možemo iščupati.
U velikoj meri to lepo i prirodno lice ima tu svoju "pozadinu", to naličje koje ruši sve ono i sav utisak stečen o prirodnosti i originalnosti. Možda niste o tome razmišljali i sada ste malo zbunjeni, ali verujte..Niste ni svesni koliko smo okruženi tim "licima i naličjima"...To su hobotnice ovog vremena, iz čijih pipaka teško da se možemo iščupati.
[ Generalna
]
12 Oktobar, 2015 17:01
U kakvoj zemlji živimo danas, u kakvoj smo nekad bili kroz vekove.. Gde je sada nebeski narod..? Periodi u novijoj istoriji prvi-drugi i oni ostali ratovi, do dana današnjeg govore da smo prošli kroz više nego buran period života. Svako je živeo u neko doba, i svako pamti neko svoje vreme i tumači ga kako mu je volja i na osnovu nekog svog ličnog detinjstva u kome mu je bilo lepo i dobro. Medjutim kad se, samo malo zagrebe ispod površine i nije tako bilo sve idilično, ali deca kao deca, to njih nije doticalo. Deca su bila tu da igraju se, slušaju roditelje i uče..Teške stvari rešavali su roditelji.
Upravo ti isti naši roditelji, naši očevi i majke i sami su proživeli neko svoje vreme i nastojali nama usaditi sve ono što je moralno, prihvatljivo i sve se svodilo, da budemo dobri, poslušni i kulturni.
Mitsko vreme daleko je iza nas, sadašnjost je najvažnija i ako se može malo zaviriti u buduća vremena, ne bi bilo loše ! ali to je malo teža misija. Današnjica je takva da svako od nas može ponešto učiniti, ako ništa onda da poradi na sebi, svojim pogledima, ponašanjem i da odredjeni doprinos kako ličnom razvoju, tako i razvoju društva u njegovom domenu..Obuzdati sebe u sebi, spustiti loptu kad je najpotrebnije, je znak da imamo u sebi svoju unutrašnju "kočnicu" koja nas sprečava da učinimo nešto, što u normalnoj situaciji ne bi uradili.
Izneo sam ovo kratko razmišljanje u jednom dahu, onako kad vas ponesu osećanja, te moguće da i nisam ništa novo rekao ali eto, nadam se da nisam nikom ni odmogao.
Upravo ti isti naši roditelji, naši očevi i majke i sami su proživeli neko svoje vreme i nastojali nama usaditi sve ono što je moralno, prihvatljivo i sve se svodilo, da budemo dobri, poslušni i kulturni.
Mitsko vreme daleko je iza nas, sadašnjost je najvažnija i ako se može malo zaviriti u buduća vremena, ne bi bilo loše ! ali to je malo teža misija. Današnjica je takva da svako od nas može ponešto učiniti, ako ništa onda da poradi na sebi, svojim pogledima, ponašanjem i da odredjeni doprinos kako ličnom razvoju, tako i razvoju društva u njegovom domenu..Obuzdati sebe u sebi, spustiti loptu kad je najpotrebnije, je znak da imamo u sebi svoju unutrašnju "kočnicu" koja nas sprečava da učinimo nešto, što u normalnoj situaciji ne bi uradili.
Izneo sam ovo kratko razmišljanje u jednom dahu, onako kad vas ponesu osećanja, te moguće da i nisam ništa novo rekao ali eto, nadam se da nisam nikom ni odmogao.
[ Generalna
]
07 Oktobar, 2015 09:42
Kratak osvrt na nešto što je ostalo zabeleženo u istoriji a sada je vredno podsećanja. Reč je o slomu tj. kraju Prvog srpskog ustanka sa uzrocima koji su do toga doveli. Napuštanje rusa sa Balkana i gledanja svog interesa i problema u kom se nadjoše kao i proterivanje dvojice vojvoda bitno su uticali na ishod ustanka. Rusi su morali otići jer im je pretila direktna ratna opasnost te nisu mogli dalje ostati na našem prostoru, a Mi šta smo uradili..Mi smo proterali vojvode Dobrnjca i Stojkovića i time oslabili borbenu moć. Narod je bio jako ljut ali i nemoćan da nešto učini, jer odluka vožda beše neumoljiva.
Proterivanjem vojvoda učinjena je medvedja usluga, jer time je turcima oslobodjen put da brže ovladaju sa nama što su i učinili. Greška po pitanju vojvoda, skupo nas je koštala. 6. oktobra 1813 godine turci slomiše ustanak i zauzeše naše gradove. Iz tog dogadjaja izvučene su pouke ali i probudjena je narodna svest...
[ Generalna
]
06 Oktobar, 2015 20:52
Poslednji dan za kupovinu markice je 5-ti u mesecu i upravo ovog petog oktobra, (gužve su tokom celog dana), reših da istu kupim pred zatvaranje prodajnog mesta a to znači u večernjim satima. Medjutim, toga petog oktobra, pola sata pred zatvaranje prodajnog mesta, zatičem veliki red ljudi ispred sebe, uglavnom djaci i studenti, a računao sam da će do tada gužva se raščistiti. Stajem u red sa omladinom, umor je stigao od celodnevnog rada ali moram čekati, nemam izbora. Iza mene pristiže novi svet, uglavnom sve "mladjarija", Ja jedini imam osećaj da nekako štrčim i ne pripadam tom društvu...
U toj prijatnoj oktobarskoj noći, okružen mladima na kojima svet ostaje, slušam njihove priče, šale i nekako me vreme vrati na tren u te iste godine i dogodovštine. Preko puta prodajnog mesta, pogledam kad ono iz malog kioska, širi se prijatni miris pljeskavice, miris koji ispunjava tu prijatnu oktobarsku noć i širi se po svima nama koji stojimo i strpljivo čekamo...Jedan od učenika reče: "Kad školu završim i postanem svoj čovek, nikad neću stajati ovako i čekati"..!! Reče to tako samouvereno, kao da ima već zrele godine i zna tačno šta hoće a šta neće..Malo sam se osmehnuo, više onako za sebe i nisam ništa hteo da kažem, a mali je ostao u tom uverenju kako ovo što sada radi, da nikad neće raditi, kad naravno "ojača"..Tu našu idilu prekida radnik sa prodajnog mesta izlazeći i reče: "Gradjanskih karti više nema"..! Tog trena, gotovo polovina reda se odvoji, uz negodovanje pojedinaca i žurno ode svojim putem pod okriljem te prijatne oktobarske noći.
Ostao sam usamljen medju tom mladjarijom, jer karta koju ja kupujem nije problem i za kratko vreme uspeh da ostvarim ono što sam čekao toga petog okotobra, te prijatne oktobarske večeri...A, miris pljeskavice širio se, sve više i više....
