[ Generalna
]
02 Jun, 2016 19:16
Naše duše
Bogatstvo duha mora biti ispred materijalnih stvari. Stremiti ka tome postaje nedostižna čežnja, baš kao što san retko postane java. Lepota trenutka, plemenitosti, lepe reči, utehe i podrške sve više se otuđuje od nas i preti vraćanju na nivo negativnosti i loših vibracija.
Svo to loše i negativno prosto se lepi za nas, kako od namrštenog lica preko kontakta sa takvim osobama i naše spoznaje istih i ostaje ono najvažnije, osloboditi se takvog okruženja i misli. Ljudsko biće danas prosto vapi za korisnim sadržajima, pozitivi, dobrim vibracijama i nastoji pobeći od svega što je teško i teretno, da se tako izrazim. Ako već moramo da slušamo i upijamo „teret“ mislima na (porodično okruženje) a ni to nekad nam nije prijatno za uši i slušanje, onda ne moramo trpiti još dodatno „terećenje“ osoba iz neke naše bliže ili slučajne okoline.
Zato nam ljudi kad ih čovek pita: – Kako si i slično – obično odgovaraju, onako reda radi, jer ne žele da se upuštaju u detalje i jadaju se, znajući da će se sve na kraju završiti: – Žao mi, izdrži, budi jak – i tako vam puste tih par parola, okrenu se i odu, a vi onda sami sebi u bradu kažete: – A. što sam ja sve ovo njemu ili njoj govorio, kad se okrenula/o i konstatovao/la žaljenje ?? Ima i onih, koji vas pitaju kako si i vi ni ne stignete usta da otvorite a oni pređu na ono što ih u stvari zanima i kreću sa svojom pričom.
U ovoj zemlji Srbiji malo se čita, slabo edukuje i sve se svodi na gotovo prazan i ravan život u kome nažalost više nekako dominiraju loše vibracije i slabost pojedinca da se izdigne i odupre tome. Svi koji imaju unutrašnju moć i energiju da „zalupe“ vrata tim mislima i lošim temama, imaju veću šansu da učine dušu lepšom, bogatijom i plemenitijom.
[ Generalna
]
02 Jun, 2016 19:10
Pomoć prijatelja
Pružimo ruku prijateljstva…
Učinimo lični život lakšim tim osećajem da nismo sami i da ima kutak prijateljstva tu oko nas…Taj kutak prijateljstva oličen u ljudima naše blizine, vredan je i čini nas sigurnim u ovom teškom i sumornom životnom okruženju…
Koliko samo ima primera iz naše svakodnevice, gde je prijateljstvo došlo do izražaja u bilo kom smeru… Smer u stvarnoj pomoći ili savetu, ima jednaku težinu. Posebno ta težina dobija na značaju, kad znamo da rodbina koju imamo više nije ono što je bila, i kako godine teku, sve ono što je nekad bilo, postalo je sada bledo i zaboravljeno…
Stvarnost je takva da pomoć dobijete od osoba od kojih ste to najmanje očekivali, što ukazuje na plemenitost ljudi, van onih “naših i rođenih”…Deluje pomalo čudno i sigurno se pitate: – Zašto bi neko nekom nešto učinio, pomogao a ni u „rodu rod ni pomozi bog“ ( tako se nekako kaže ) a opet čini dobro delo. Rodbina koju imamo bilo dalja ili bliža, mnogo se otuđila i nisu to više one osobe koje smo nekad poznavali, kod kojih smo išli u kuće delili dobro i zlo. Sve to vezano je za neka sada davna vremena iza nas i što je najtragičnije, ni njihova deca se ne posećuju niti druže, sve se odrodilo i na ulici se i ne poznaje !? Ne znam, ko je za to kriv… I šta je to uticalo da odnos među bližnjima u ono socijalističko doba bude besprekorno, humano i plemenito a potom počelo da bledi do potpunog potonuća, kao da smo postali stranci jedni drugima, a naši smo !
Neko će reći, došlo je novo doba, ostarilo se, sistem se promenio, pa ratovi, inflacija, sankcije itd… itd… Ipak je to žalosno, i mora se priznati, da je skup svega toga učinio da se otuđimo umesto zbijemo i oživimo sećanja na neka lepa vremena iz ne tako davne prošlosti. Mnogo smo se promenili… Mnogo… A, stari se,
tiho… Polako i
Neosetno…
[ Generalna
]
26 Maj, 2016 20:36
Sloboda tu oko nas
Uvek kada treba da pišem imam dilemu, kako početi i onda par trenutaka a nekad i minuta, ćutke gledam u slova tastature dok se misli ne "poslože" kako trebaju.
Verovatno se i Vi pitate, koliko je ko slobodan, i šta se pod slobodom podrazumeva. Koliko se ko time zadovoljava i koliko pojedinac može samostalno da funkcioniše i bude svoj a da nema osećaj da mu neko visi nad glavom a potom i sputava radnje i osećaje. Za nekoga osećaj slobode je taj što može da sedne u neki kafić, opusti se, pusti misli na "pašu", onako zavaljen u stolici čekajući radnicu u mini suknji da ga posluži a cvrkut ptica sa okolnih drveća čini mu dušu ispunjenom...
Pa, dobro nije ni to ništa loše, ne zameram ali ni to ne može svako da priušti, jer i ta sloboda košta i diktira da li se to može ili ne... Neko slobodu shvata tako da u rođenoj kući može da radi šta mu je mila volja, da viče, lupa... Peče roštilj ili sluša muziku da se čuje do pola ulice i da mu niko ne zalupa na ulaznu kapiju i prigovori. Ovo ruku na srce možda i može gde su obične kuće, ali u stanu nema šansi, jer naće se neko kome smeta ta "slobodna buka" i onda sve ide u neželjenom smeru.
O onim slobodama koji se tiče života i životne egzistencije, vrlo je škakljiva tema za naše društvo. Škakljiva u smislu da dolazimo na teren koji nije naš i neko drugi utiče i diriguje istom. Da li je sloboda ugrožena ? ili će biti još više problematičnija kako vreme i društvene prilike budu odmicale, i da li pojedinac ima mehanizam da se "odbrani" od tog nedostatka slobode, vrlo se često pitam a tražeći rešenja. Setih se sada radnika koji rade u firmama gde su vlasnici stranci, mislim na privredne subjekte i gde su dobili novce da zaposle naše ljude i onda se pitamo zašto su tako surovi i diktiraju način rada a došli na naše parče zemlje i na to parče, uzimaju "komadiće" naše slobode... A, onda jednoga dana pojave se neke čike sa kapuljačama, kažu fantomkama na glavi i sa građevinskim mašinama poruše objekte pod okriljem duboke noći. !!
Da li je to sloboda ? I... nikom ništa...
Ne bih više dužio a moglo bi se tu još dosta toga reći, a sama činjenica da su nam kapije u sred bela dana u ulici tj. na kućama zaključane, dovoljno govori o stepenu slobode koji jeste i bezbrižnosti, na koju smo mogli nekad računati a sada više ne.
[ Generalna
]
03 Maj, 2016 20:40
Kosovska Mitrovica... istorijat ...
Polje između Ibra i Sitnice, gde se danas nalazi Kosovska Mitrovica, u srednjem veku je bilo nenastanjeno Dmitrovo polje sa jednom jedinom građevinom – crkvom. Za Evliju Čelebiju Dmitrovica je samo stanica na Bosanskom putu.
Pošto Zvečan, zatvaranjem rudnika, prestaje da biva naselje veće važnosti, počinje naseljavanje Dmitrovog polja i tako nastaje današnja Mitrovica, koja je u XVIII veku imala jedva tri stotine kuća. Za vreme turske vladavine karavanski putevi ka Bosni vodili su Kosovskom kotlinom i gladne kamile, umorni ljudi i vredni trgovci bi tu zastajali na gotovo poslednji odmor pred ulazak u Bosnu. Ovde su ih sačekivali trgovci sa Jadrana i odavde bi deo karavana, snabdeven novim količinama hrane, krenuo kroz šume Ibarskom dolinom ka Podunavlju.
1873. godine izgrađena je železnička pruga. Graditelji su Mitrovicu odredili kao najvažniju stanicu na tome delu pruge i tako pružili mogućnost naselju za razvoj. Ovu priliku Mitrovčani nisu propustili.
Posle balkanskih ratova u Kosovsku Mitrovicu stižu izbeglice iz Srbije; stvaraju se novi delovi naselja i Mitrovica postaje grad. Od 300 kuća u XVIII veku, grad ima 11000 stanovnika 1931. godine, 14000 stanovnika 1948. godine, a 1971. godine Mitrovica ima 42421 stanovnika…
[ Generalna
]
06 Februar, 2016 13:08
Kosta Abrašević
Stihovi…
“O tirani, čujte, ne treba vam
kriti
I osveta naša — crvena će
biti”
Prihvatili su proletarijat Srbije i Beograda, napredni đaci i studenti, te je Abrašević postao najdražim pesnikom omladine toga vremena. Iz njegovih stihova, iako je bio veoma mlad, izbijala je mržnja prema tiraniji i socijalnom ugnjetavanju, otvorene simpatije prema radnicima i siromašnim seljacima. Ti stihovi nisu samo opisivali život ophrvan teškim radom i nemaštinom, težak položaj radnika u društvu, već su otvoreno pozivali na bunt, na narodnu odmazdu. Najbolje njegove pesme – Zviždi vetre, Crvena, Bratstvo, Radnička pesma – u to vreme delovale su pokretački, revolucionarno.
Po ugledu na beogradski “Abrašević”, sa širenjem radničkog pokreta, osnovana su 1906 g. istoimena kulturno-umetnička radnička društva širom Srbije. Gde god je bilo radnika, gde god se tražila topla pesnička reč nadahnuta narodom – u Nišu, Kragujevcu, Šapcu, Jagodini, Pirotu, Paraćinu, Leskovcu, Valjevu, Čačku, Smederevskoj Palanci i drugim većim mestima odjekivala je radnička pesma.
Zbijena uz radnički pokret, društva su širila svoju kulturnu i prosvetarsku misiju.
[ Generalna
]
03 Februar, 2016 19:57
Zapažanje
Svako jutro putujući gradskim na linijama 3 i 9 na posao, posmatram sastav putnika i vidim da su većina žene i to šarolikog izgleda. Od mladih majki do žena srednjih doba i onih još starijih. Sve one idu na posao, rade i bore se da prežive u današnjici.
Mislim da bi trebali kao društvo imati više poštovanja ka ženama u generalnom smislu, jer rade stalno i službeno i privatno kad dođu svojim kućama, tako da im je ceo dan ispunjen, što nije lako, priznaćete. Bar da im smanje radni staž da mogu koliko toliko biti nagrađene za neumorni rad tokom celog dana.
[ Generalna
]
19 Januar, 2016 19:41
Utisak iz bivše Juge
Ne mogu se oteti jednom utisku...
Naime pamtim polovine sedamdesetih godina onog veka i najviše osamdesete godine u više pogleda. U svetlu tog vremenskog doba, a ne bih zaista da nikom guram prst u oko, ali moram reći da u odnosu na ostale republike tadašnje Juge, odlazak u JNA posebno je doživljavan na teritoriji republike Srbije. To su bili nezaboravni ispraćaji, sa puno emocija, ponosa, a da ne spominjem one silne želje i čestitke koje su pljuštale putem talasa radio prijemnika.
Zašto je to sve u Srbiji bilo tako "jako" a na nekim drugim delovima bivše Juge nije ili ne u toj meri, uvek sam se pitao ? Kao da nismo svi isto osećali ili nam je žar bio različit...
Ne znam ili je do mentaliteta ljudi, što sam delimično i osetio služeći vojni rok u Zadru sada već davne 1987 godine...
[ Generalna
]
17 Januar, 2016 01:39
Beg od stvarnosti
Nema ko ne mašta o tome kako pobeći od
stvarnosti, kako ustati i probuditi se u nekom novom svetu, nekom
obojenom kutku punom mašte. To je ono
zažmuriti, mislima odlutati i pustiti maštu na volju. Koliko je njih
spremno uraditi ovo ? Sve počinje onog trena kad ustanemo ujutru, oči
otvorimo... Napravimo par vežbica gimnastike, popijemo dve čaše vode,
pristavljamo džezvu za kafu i misli nam se polako sele u surovu
stvarnost dana koji sledi.
[ Generalna
]
10 Januar, 2016 21:46
Nemir pod kožom
Pokušao je zaspati, vrteo i okretao se... Čas na jednu, čas na drugu stranu a onda malo na leđa pa potrbuške. Nije mu polazilo za rukom da utone u san. Osećao je nemir pod kožom, svaki tren se trzao pogledavajući u sat. Vreme je dugo trajalo, sporo prolazilo kao večnost.
Na satu je pokazalo 03.10 h... Razočarano zagrli jastuk, ali san neće na oči. Uskoro je opet pogledao u pravcu sata kao da iščekuje da svane što pre, kad ono 04.00 h...Tek, 4 ujutru... Uskoro sviće... U daljini, kao kroz maglu, kao neki eho, čuo je pesmu petlova i lavež pasa, nagoveštavajući buđenje jutra.
Budilo se novo jutro... Novi dan... Posle noći, nemira pod kožom, tog istog nemira koji se na njegovu radost ipak smirio...
[ Generalna
]
04 Januar, 2016 21:50
Gavro ispod Obljaja
Pogadjate o kome je reč... Evo kratkog osvrta na dečaka ispod Obljaja. Kao malog otac ga je vodio u Livno, gde postoji kula Starog Vujadina i pričao mu o stradanju Starog Vujadina od "Turaka Lijevljana"... Mali Gavro je samo na to rekao: "I mene će pamtiti kao Starog Vujadina". Velike reči, iz usta malog dečaka, će se na kraju ispostaviti kao tačne.
Pred smrt, na zidu ispisao je sledeće reči:"Naše će sjene hodati po Beču, lutati po dvoru, plašiti gospodu"... Ovako je skončao Gavro ispod Obljaja, sin Srpske Tromedje.Slava mu.
[ Generalna
]
02 Januar, 2016 15:25
Bolji život
Sinoć oko 21 sat oglašava se razglas na Žs Inđija... Voz za Novi Sad kasni u dolasku 30 minuta. Na stanici nas desetak sa nekom mirnoćom primismo tu vest. U sebi sam onako prokomentarisao: "Prvi dan boljeg života, prvi dan Nove godine i odmah kašnjenje prvog dana u godini".
Kad tako počne prvi dan u godini, u godini kada je rečeno još davno da od 1.1.2016 kreće Bolji život i krene sa kašnjenjem voza prvog dana, onda šta više reći. Kad tako krene onda se setimo istog obrasca kašnjenja u prošloj godini i teško da tu ima nekog leka. Mogu da menjaju i smenjuju direktore železnica i sektora ali vozovi i dalje kasne li kasne.
[ Generalna
]
30 Decembar, 2015 20:18
Osloboditi Um
Svi naši problemi, teške teme i misli tu su oko nas i teško da mogu nas mimoići. Koliko je bitno suočiti se sa time, još od veće važnosti je razmišljati o odredjenom dogadjaju i učiniti sve da sebi olakšamo. U životu nije sve sjajno i bajno ali držati probleme u sebi, dovodi do opterećenja uma, do bola u prvoj fazi, pa do stresa i razboljevanja, a kada ste bolesni, onda nikom niste potrebni u današnjoj surovoj stvarnosti. Potrebno je zato, sve to teško, stresno na kraju jednog dana "pustiti da padne" i utonuti u san, zaspati oslobodivši um na taj način..
Osloboditi um u stvari znači, pustiti te nedaće da "padnu" i utonuti u san u takvom stanju i samo tako ujutru ustaćemo sveži i odmorni a bez stresa.
Ako Vam se ovo čini zanimljivim, biće mi osobno drago, a moguće da Vi to i sami znate i da Vam nisam ništa rekao novo.
[ Generalna
]
27 Decembar, 2015 22:56
Nemoć
Žene imaju za sve rešenje, sem za muževe sklone alkoholu...Tu su nemoćne, jer kad alkohol ovlada tu pomoći nema, pa čak ni stručna nije uvek delotvorna.
Dosta njih trpe to stanje, u nadi da će biti bolje i sećanje na neka lepa, prošla vremena kada su bili mladi, lepi i sve im beše potaman. Ali, sve se promenilo, pa tako i taj idilični deo više ne postoji. Trpe najviše zbog dece i tako prolaze dani, meseci... Godine i ništa bitnije se ne popravlja. Život svoj, te žene i nemaju, jer su rastrzane između čoveka zavisnika porokom i dece koju treba izvesti na put. U tom smislu žene ostaju usamljene, bez pomoći "čoveka" što čini još težu situaciju za jedno domaćinstvo.
Rešenje... Da li ga ima...? Neko će reći: Razvod i što dalje od takvog "muža" ili će ostati dok joj i poslednji živac ne iščupa i učini je emotivno potrošenom i iznurenom. Izbora ima... Uvek ga ima, samo je pitanje kada i u koliko čekati i trpeti !!
[ Generalna
]
19 Decembar, 2015 20:19
Novine sumnjive istine
Očekivao sam da onaj lažljivi list bude ugašen ili da mu opadne tiraž... Kad ono gde se god okrenem ljudi drže u ruci tu "lažonovinu" ?... Da li je čitaju jer hoće da se hrane sa lažima ili je list jeftin, ko će ga znati ?...Takav smo narod... Samo nek osvane neki bombast noslov praćen sa "odgovarajućom" ilustracijom, i narod odmah hrli i to kupuje, jer se takve stvari lepe prosto na ljude.
Druga stvar koja govori da ovo nije slobodno društvo je činjenica da nema emisija gde mogu da gostuju vlasnici Portala u debati i ukrste argumente sa ljudima koji su "privremeno na vlasti"... Zašto, nekome smeta da vlasnik portala bude u emisiji i vidimo i drugu stranu medalje ?... To je mrak u medijima, jer ne smeju da pozovu nikoga ko misli drugačije od vladajućeg establišmenta?
[ Generalna
]
13 Decembar, 2015 21:07
Tehnika disanja
Tehnika disanja, vrlo je značajna i može se izvesti na više zgodnih mesta. Kad god to uradimo vrlo je poželjno, zdravo, opuštajuće i to je vid meditacije.
Ja to radim svako jutro, putujući na posao u gradskom, i nije bitno da li stojite ili sedite. Ja obično stojim jer je gužva i onda duboko udahnem, zažmurim i nastojim što duže izdržati. Tada misli usresredite na ono što vi hoćete, osluškujete svaki šum, zvuk..Registrujete ono što ne biste mogli u normalnom stanju.
Zatim, polakao izdahnete, ne naglo, već polako i otvarate oči. Osećaj je vrlo značajan i koristan, i Ja to radim u stanju dok stojim, iako imam osećaj da me neko gleda kako žmurim, ali to me ne dotiče. Uradim tako jedno dva-tri puta dok ne stignem do odredišta.
Probajte, jer prijatna energija struji kroz telo...
